Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВа

393

Двадесет седмог новембра 1890. године причостише га. У свих, што су бил-И око дечка, што су га знали и што су видеди његове страшне патње — та његов цео животбио јз самоједна патња — нехотице пониче питање, зашто такве патње, ко је грешан, он или његови родитељи? И сама његова еестра, која се рани.је молила богу, да га исцели, поче му желети смрт, као једино средство, да се избави мука и патњи. Дошао је 3. декембар 1890. године. У ноћ јадни, напаКени дечко осећао се тако рђаво, као никад дотле. Око једног часа по поноћи снађе га напад, који се свршио око седам часова изјутра. Потнуно изнемогао, готов сваког часа отићи тамо, где нема ни суза, ни патњи, дечко је дежао на постељи. Очи су му затворене. ОдЈедном нека јарка светдост изиђе му пред очи. Без његове воље ужасан страх овлада њиме. „Ватра", „Шта ћу сад", „Како да побегнем" и можда још каква мисао искрснуше у његовој гдави. Зачасак и к]>оз ту светлост дечко чу своје име „Никола" и виде Царицу Небесну, светитеља Никодаја у бедим камидавкама, два ангеда и иза њих сабор безбро.јних светитеља. „Никода, наставља Небесна Царица, иди у часовњу, где су испаде паре, шестог ћеш декембра оздравити, ади дотде ником ништа не говори". Ради објашњеља горњих речиваља нам овдедодати нешто. Часовња се зове у Русији каква соба иди некодико квадратних метара ведика, нарочито саграђена капедица од дрвета или цигде и камена, често врдо раскошна, у које нрост народ и образовани људи сврћу на минуту-две, да се помоле богу, прииале свећу и т. д. и одмах продужују пут на носао иди шетњу. Отуда су часовње врдо честе — реткаје иоде гдавни.ју улица без ње — и увек сруке, т. ј. улазак је одмах с улицо или пијаце. „Часовња, где су испале паре" налази се блпзо Адександроневске лавре у Петрограду с иконом Матере Божје „Вс г 1>хт> скорбнпцихЂ Радости." Двадесет трећег јуна 1888. године — дакле тако две годинепре испричанедечкове визије— за време страшне буре, удари гром у ту часовњу, разбије дашчано кубе и нроизведе у њезино.ј унутрашњоети страшно опустошење. Притом је онггећен и киот (оквир у виду кутијс са стакленим покдопцем) Богородичне иконе, али дик Божје Матере остао је цео, а на икону пало је некодико бакарних пара, ко.је је гром растурио с места, где се новац оставља код иконе. Ову су часовњу одмах поправили и народ је с нарочитом усрдношћу долазио да целива чудотворну богородичну икону. Да се вратимо. После оних речи Божје Матере привиђењо ишчезе. Тиха радост зацари се у дечковој души, очи му се засијаше надом. Скоро ће шести декембар и Никола замоли сестру, да га однесе у часовњу, где је евета икона е парама од бакра. На сестру нроизведе ова молба тежак упе-