Просветни гласник

наукл ii настава 305

Четврто начело 26. Природа се у евојим делима не буни него поуздано и постојано иде напред, изводећи једно по једно. IV. пачело: Све једно, ио једно. а не све у једаниут. На примор, кад ствара птицу, природа"у једно време створи само подлогу за кости. жиле и живде, у друго јој ствара месо, онда је покрива кожом, а за тим перјем па је онда учи да дети итд. 27. Угледање. Кад зидар удара темељ, он не подижо све зидове у једанпут, а још мањо да одмах удара кров, него све у своје време и на свом месту. 28. Тако ради и сликар. Он не црта по двадест или тридесет слика у једно исто времо, него сву пажњу своју сврати на једну. Па ако у међувремену и за другу полаже основу, или се иначе занима с њима, опет увек његов главни посао оетаје она једна. 29. Тако и вртар. И он не сади више садница на јоданпут, него посебице, јздну по једну, те да се и он не збуки, а и не поквари оно што природа ради. 30. Грешење. У школама је дакле било збрке, да се ученицима улије много у један исти мах н. пр. и Латинека и Грчка граматика, па може бити још и Реторика и Песништво и шта ти не. Јер ко не зна, да се по школама готово свакога часа предмети мењају? Па онда питање јо: шта је то збрка, ако није ово ? Кад би какав обућар имао да изради шесг, седам ципела у исто време, он би их једну но једну узимао у руке и довршивао. Ил.и кад пекар има да метне у пећ више хлебова, да ли ће их он потрпати све наједанпут или по неколико посебице ? Обућар неће узимати у руке другу ципелу док не доврши прву; пекар неће метати у пећ друге хлебово докле се они не испеку и не поваде. 31. Поправка. Угледајмо се дакле на ово а пазимо да оне, који уче Граматику, не оптерећујемо Дијалектиком, нити дух. који сад тек Дијалектика оплемењује, узнемиравамо Регориком, а кад са свом марљивошћу отпочнемо изучавање Латииског језика, онда Грчки може чокати итд. иначе ће једно другом сметати; јор кад се дух растури на више ствари, онда је пажња мања за поједине. То Је увек имао на уму Јосиф Скалигер ', о којем се нрича, да се (може бити по савету очеву) никад није бавиоса више од једне науке; и на ову је једну за неко време уирављао сву своју дугаевну снагу. Отуда је и дошло, да је он изучио један по један не само четрнаест језика него и све науке и вештине нгто их дух људски зна, и то тако, да је у њима изглодао јачи од оних, који су се стручно одавали само по једној од њих. И ко је год иошао стопама његовим није се кајао. 32. Мора се дакле и по школама тежити томе, да ее и ученици у једно време баве еамо једном науком. 1 Француски филозоф нз XVI лека.