Просветни гласник

НЛУКЛ И НЛСТАВА

457

зику и стилу народних песама, облагородивши га и обрадивши својим укусом, одгајеним по кдасичним обрасдима. Он је у књижевност увео готово све врсте песништва, тако да свеска његових „Песама" (1847) иреставља читаву поетику, и оставио је своме народу биеер, ко.ји се може упоредити с најлепшим, што ,је створила светсва књижевност. 1834. год. Словенци изгубише свој књижевни орган „Крањс.ку пчелицу". Прешерн је публиковао своје посме у немачким покрајинским новинама, а певао је и немачке песме или је словеначким оригиналима додавао номачке преводе. Издање својих крупних циклуса: Газела и „Сонетног венца", морао је извршити о свом трошку. Дуго и нестршвиво се чекала V свеска „Пчелице", све дотле, док није, на послетку, било очевидно, да она не може никако ни изаћи. Тада три млада чонека, који су изучавали науке у Грацу, изиђоше с намером да издају место „Пчелице" „Славуја" на штирском наречју. То су били : Фрања МиклошиИ, Станко Враз и Даворин Трстепак. Сва тројица су били под утецајем илирског покрета и, прожети ватреним симпати,јама спрам Словена, подробно су изучавали словенске језике и књижевности. Миклошић и Враз преводили су Колара, Мицкјевића, Љермонтова, Пушкина, а уз то и Бајрона, Т. Мура, Л.амартина, Ороси-а и др. Они су, нарочиго Враз, певали и оригиналне носмо на евом штирском наречју, које су, ипак, већином остале нештампане. Миклошић се за тим окрето научној славистици, Трстењак — историји и археологији а Враз пређе к илиризму и постаде једним од најзнатнијих хрватских лиричара. На тај начин није се могло очекивати из Штирије ннкакве иницијативе у подизању словеначке књижевностн. Вразов пример утицао је заводнички: већина је нагињала илиризму, — Међу тим, неколико књижевника у Љубљани почеше тражити од шеФа полиције Седлницког допуштење за издавање новина. Од 1837. до 1843 год. чекала је молба решење другог лица у Бечу. Друодтво младих богослова у Љубљанској семинариЈи: Пинтар, Жемља, Жакељ, Кобе, Красна са слушаоцем Философије Малавашићем, који су се скупљали и васпитавали у духу илирства и дописивали се са Станком Вразом, др-ом Гајем и Бабукићем у Загребу, једва је чекало нови лист. На послетку, 5 јула 1843. год. изиђоше „Новости". Оне започеше у духовном животу Словенца нову еноху. У1ист је био одобрен, благодарећи помоћи директора градачког „Савеза за унанређење и потпомагање индустрије и заната у Аустрији" ерцхериога Јована. Издавал > их је Љубљанско друштво сеоског господарства и редакција је била поверена његовом секретару д-ру Јансзу Блајвајсу, коме је било допуштено да у листу доноси само чланке, који се тичу сеоског господарства а клоне се сваке политике. Али је д-р Блајвајс давао могућности да се пише о свему, шт,> је било потребно сдовеначком народу. У „Новостима" су подигли свој глас искусни сеоски домаћини и сло-