Просветни гласник

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Иримећено је да дух опозиције у деде стоји често пута у правој размери са здрављем и снагом њиховом. Најбоља деда, са биолошког гледишта на.јбоља. имају у својим редовима највише бунтовника. Често пута прате ове отноре младе воље противу старих врло жестоки протести, у облику гурања, ударања па и уједања. У самој је природи засновано, да се борачки нагон ученика покашто јавља и нротиву учитеља. У том погдеду овако описује Карло Фогт своје гимназијско школовање у Гисену: „Учење и рад беше за велику већину споредна ствар; они су се махом трудили да своје другове задиркивају, а своје настнвнике да наједе. Проучавањем карактерних особина наших школских тирана, ми смо убрзо уочили свачију слабу страну, и после неколико експеримената, скопчаних негда и са страдањем, ми смо знали како ћемо ове слабе стране погодити, а да се погођени не би могао казном осветити. Такп беше дело доба гимнази.јског школовања нашег — сталан рат противу наших наставника, час појединачна борба, час чарке предстража, час лукаво уговорене масе у операције у маси, а само но кашто наступаше примирје; трајан мир никад се не закључиваше". Боља за борбом игра велику улогу и код одрасли*. Довољно је с"амо подсетити на страст, којом се боре извежбани иротивници у игри са картама, на шаху, доминама и сличним играма, у распаљеној борби супротних мишљења. Борачки нагон истиче се и у утакмицама. Пас, чији госа милује туђе псето, показује знаке суревњивости; тако исто и детенце, чак и сисанче, чија мајка милује друго дете. Ако се дете не отима за љубав, већ тежи похвали, онда прелази сурсвњивост у частољубље. Кад рекнемо детету од 3—4 године: Ама, твој друг уме лепо да црта онда се можемо кладити да ће оно одговорити: Али ја умем још боље! Скочи ли неко дете за дво степенице ниже, друго ће насигурно нокушати да прескочи три. Иребаци ли дете неко дрво, друго ће гледати да иребаци још више дрво. Тако постаје учење већином утакмица, при којој се може запазити поред борачког нагона, и подражавање и суревњивост, као и оно „могу и ја то учинити" и „могу ја то још боље да урадим". Још пре школског доба показује се утакмица и на духовпом нољу. Покаже ли неко дете да зна да броји до десет, друго ће то исто покушати и разбацивати се бројевима без реда. Дечаци и девојчицс из нрвог разреда, које сам иосматрао при игри, задаваху себи узајамно задатке из таблице множења, гледајући које ће најпре дагареши. Мој син, ученик четвртог разреда вежбаонице, налазио је у томе задовољство да запамти имена и величину градова из једне карте Европе, коју је случајно добио у руке. Ускоро сам приметио, како се његови гаколски другови упињаху да даду одговоре о градовима у Европи. Грос прича о себи, како му је.често пута час из геометрије у гимназији био право уживање, јер се са једним сво.јим другом утркивао, ко ће пре да реши