Просветни гласник

наука п настава

477

пада кроз прозор ; код куће су је држали привезану. Примљена је би.1а у Немирно одељење, а сад како је мила и нреДусрехљива постала! Деда, која покажу неки успех, прелазе на трећи спрат, у Школско одељ< ње (Школбноз отд^леше). Ваља имати много љубави и стрпљења, да човек научи чему ученике те школе. Предавања се често прекидају падавицом. Ово је прва школа у Русији за малоумне и епилептике. Малоумна деда уместо лечења и помоћи трпе у шко.ш укоре од наставника и задиркивање од другова, код куће опет, стално су родитељи с њима незадовољни и због тога их често кажњавају. Овакву децу због малоумности брзо уклањају из школе, а епилептике сасвим и не примају. Значи, оваква би деца остала нотпуно без икаквог васпитања и образовања. иако су за то подобна, кад не би било за њих оваквих, нарочитих школа, Еад је 1894. године, као што знамо, покојни архимандрит Игњатије основао ово склониште, онда су одмах отпочели мало нормалнију децу учити вери, читању, писању и рачуну. Треће и четврте годино после оснивања овог завода, приређен је био испит, на који су биле по.зване учитеЉице варошких основних шкбла. .,1еп усиех испита навео их је на мисао, да се удеси таква школа за заосталу децу, која тако отежавају рад у школи, као и за епилептичну децу, коју нигде не примају. Оне су почеле молити склонишну управу, али склониште је би .10 сиромашно, средстава је имало тако мало. Иа ипак је било одлучено отворити праву школу од новца, што је добивен од продаје дечјих радова. За 114 рубаља и 20 коиека набављено је било школског намештаја и најпотребнија очигледна средства. Нотом је 17. августа 1898. године отворена школа. Ни склонишиа унрава, ни приватна благотворност нису дали ни копеке за њу. И како је деци била мила њихова школа, како су чували своје књиго и ствари, које су они сами зарадили! Оснивање и одржавање школе на рачун дечје зараде, и то деце малоумне, епилептичне и сакате, свакако је нешто незавидно, на ипак је тако било у почетку. Прве четири годино живота те школе биле су године искуства. Данас је већ потпуно доказано, да 1) предавање може бити правилно само гада, кад се деца поделе у групе не више од 5—8 у свакој, како би се лакше могла употребити на корист учења индивидуална подобност сваког детета; 2) груповање ваља да има карактер, примењивани у недељним школама, где се често дешава, да ученик млађе групе, н. п. из аритметике, ради са старијом на часу читања и т. д.; 3) очигледност је неизбежно потребна за све, што се предаје и отуд ваља имати врло много очигледних средстава (слика, таблица, збирака и т. д.). Програм ове школе још није Фбрмално нотпуно одређен, али главна је брига склонишне. управе начинити од детета човека, учинити, да заборави своје латње и малоумност, учинити га, да се може сносити