Просветни гласник

500

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

диностима. Теае као што су ,Учење на наиет треба ограничити - ', „У школи треба више раднти, само да ученику код куће буде одакшано," „Време шкодско треба такођер ограничити а тедесном веџбању . ваља више часова посветитИ", све те тезе признаћу ја као умесне, али држим, да је куд и камо пробитачније скренути пажњу на оргавизацију наше савремене наставе и на нашу школску педагогику, па на таквој основици утврдити, који се домаИи радовн могу без штете аренебрегнути и који се делови аојединих наставних аредмета могу скратити. Ми нећемо дакле пдедирати за преддог, да се читав један предмет избаци из наставног пдана, јер такав преддог кодико је год оправдан тодико је исто и штетан. Моје становиште односно решења питања о преоптерећеностн изгдедаће некоме и -сувише нерадикадно, ади је оно једино, да .дођемо до пута ко.ји води успеху. Методом иди изменом методе, као што смо већ напред рек.ш, нећемо се ни мадо користити, ако мисдимо да ћемо њоме, као н:1чином по коме наставници предају, уклонити преоптерећеност. Радови у школи и изван ње бивају но нарочитим прописима про • свегних вдасти. Ако се, рецимо, од матуранта захтева да сдободно преводи којег страног писца, то је потребна претходна самостадна интерпретација, која се не може ни замиелити без брижљиве содидне домаће препарације. Такве препарације мора наставник задавати ученицима без обзира да ди ученик има мање иди више воље и дара за језпко н без обзира на иреме, које ће ту требати, да се савесно препарира. Једино што би се могдо овде да нримети, то .је, да по неки наставници воде да задају дуге препарацнје. Ади то су осамљени примери у шкодској пракси, које кад у онште спомињемо, не треба да заборавимо. да наставници одакшавају ученицпма домаће радове и на тај начин, што им тежа и неразумљивија места у којем аутору претходпо у шкодн објасне, а то је за ученика ведика добит у времену. Пнсмене преводе требадо би у горњим разредима сасвим изоставити, јер со на њих много времепа утроши; напротив у доњим разредима они се не могу довољно ирепоручити, јер њиховим се' посредством усавршава ученик у правогшсу дотичног страног језика. У горњим разредима ученик треба што савесније да тражи непознате речи из странога јозика и да их иеписује заједно са значењ ^м на матерњем језику. Речнпци, којима се ученици сдуже при овом нослу, треба да су што мањи, јер се много дангуби истраживањем речи у ведиким лексиконима, где једна реч има тодико значења, да ученнк није у стању да изабере значење, које му је при преводу најпоДссније. Изузетно се може дозводити употреба таквих ведиких речника