Просветни гласник
18
ПРОСВЕТНИ гллоник
црте, и љекдија из ииеања зањега није тешка. Учитељ иак дакше постигне уснех с овим иисањем, а ученик га опет брже ирима од косога нисања. Од вслике је вредности што се усиравним иисањем добива у времену, а да се и не говори о користи његово.ј при прелазу на читање. Поред тога, уснравно је писаље читкије од косога писања. Усправно је писање чак и брже за оне који га већ употребљавају; оно захвата мање редова; оно је нрактичније за држање уписница, регистара и протокола. Уосталом. косо писање употребљавају само они који не воле да хењају сво.ј обичај; ади оно не налази више бранилаца наоружаних озбиљним раздозима. Косо нисање може наћи приоталица још само код кадиграФа у иркос хигијенским, иедагошким и практичним раздозима. Усиравно се нак писање, у новије време, нагдо шири у Енглеекој, Француској и Немачко.ј. 5. Ако би се овакав облик и овакав начин писања усвојио, доста би се припомогдо основној настави и бржем ширењу писменоети код нашега народа, чији је ироценат неиисмених врдо велики. Од кодике би иак користи то бидо, најбоље могу посведочити наставници који нредају у првом разреду основиих шкода. Они два нута брже раде кад ученике упознају са сдовима: о, с, л, љ, м, која су истоветна но обдику, него са сдовима: а, б, г, д итд., која су несдична. Статистички се може најбоље доказати од колике је користи овака нисменица. За штампана и писана сдова ми имамо 120 знакова, ако се из овога броја изоставе .једнаки иди сдични знакови, онда их остаје свега 83. Ну нова пиеменица има за нисање свега 30 знакова, а њо.ј су слична 24 знака из штамиане азбуке, те тако, по усвајању ове нисменице, требаће да се научи и за читање и за пиеање само 36 знакова, а у крајњем сдучају цигдо 30 знакова. ЈК,ада би се ово усвојидо, онда би требадо извести и реФорму у штампаној азбуци, тј. и овде изједначити ио обдику ведика и мада сдова. Ну то би се веома дако извршидо, јер у штампаној азбуци нису истоветна по обдику само сдова: а, б, ђ, е и И. Разуме се, од неизмерне би користи бидо кад би и штамнана и писана сдова бида истоветна; ади, за сада, није нробитачно изводити' тако већу реФорму. Ну и та би се реФорма поступно могда извршити овако: требадо би нрво курсив сасвим заменити иисаним сдовима и ио том га дагано уиотребити место обичних штамианих сдова. ТПто се тиче реченичних знакова, они су прости и јасни; само би преносни знак требадо писати једном цртицом, што миоги већ раде.