Просветни гласник
36
1ГР0СВЕТНИ Г.1АСНИК
БОРБА РЕЛИГИЈЕ И ФИЛОСОФИЈЕ У ВРЕМЕНУ СОКРАТОВУ
I. Иеторија Грка двојака је: у њо.ј ее јављају Факта која потетрекавају наше љубопитство, иди нам помажу да Формирамо евоје подитичко иекуетво, и јављају се идејс, које инспиршпу наше песнике, наше фндософс и наше уметнике. Идејама друштва се трансФормшпу и цивидизација се развија. Права је дакде историја, историја људске мисди. А. крајем У века пре рођеаа Христова у Атини су многе мисди ницаде. и .један ведики човек кренуо .је једну морадну реводуцију која је сидно потресда дух грчки. Недопонеским ратом Атина је изгубида вдадавину сво.ју, њом још много што—шта. Стари обичаји њени и стара веровања бида су уздрмана. Госиодари читаве једне подовине грчкога света, Атињани. гдедади су како у град њихов притичу и људи и богатства. И индустрија и трговина биде су у највећем подету, и у том онштем кретању ни дух није могао остати спутан старом верском ортодоксијом. Нови хоризонти беху се отвориди пред маштом мисдидаца, као што се беху отворида и нова мора прод трговачким бродовима. Есхид. Софокд , Херодот, Тукидид, АристоФан на новим иутевима којима беху иошди. наидазиди су своје најдепше генијалне консенције. Фидијас је угдедао Јуиитера, Анаксагор скоро иађе Бога. И Омер и сви несници који су му предходиди, иди које је он инспирисао беху се јавиди, иошто ее грчка раса као каква ндодна адувија беше раснрострда но азијским обадама, и трговином и оружјем помешада се с источним светом. Редигијозно осећање пречишћавадо се бар за неке. Концепција божанства постада је узвишенија, и ведико нитање о животу носде гроба, и ако је .још остадо доста тамно, тежидо јемање грубом решењу но што га беху дади и Омер и Хезијод. Награда добрима ирибдижна је бида награди игго се и даиас обећава. .Душе нобожних д>уди, говориди су Епикарм, Ниндар и Есхид станују у небу, и химиама сдаве ведико божанство". Душе избраника надазе се међ' звездама, деде божанствено бдаженство, и уживају у вечном посматрању чнсте светдости, као и Дантеови изабраници. Ади кодико .је оиет бидо јадових агитација испод пдеменитих побуда тих ведиких духова, ко.ји су се одрицади прошдости, не тврдећи ништа за будућност; који су извртади и смејади се законима, обичајима и веровањима старијих времена, не надазећи им међутим никакве замене. Побожни људис ужасом су посматради како се многи подсмевају ономе што је још за њих бидо језгро њиховог морадног и редигиЈОзног живота и како сумњају у богове њихове, Многи опет