Просветни гласник

Б Е Л В Ш К Е

<)1

„Знамо да се и код пас почеле уносити кшиге неморалне садржине, оне су већином иреводи и за чудо да имају добру нрођу. Оне налазе више купаца, али се мора нризнати да имају и своје растуриваче. Код већих народа на Западу овакве су књиге отеле прилично маха, и озбиљдији људи, нријатељи истинског просвећивања, озбиљно се старају да стану на пут томе. И међународни конграс у Килу, прошле године бавио се тим питањем подоста; те се од једнога члана којц је на њему био, могле чути оваке речи: „Са наридањем слабо ћемо користити самој ствари, на схрану с тим. Ми треба да озбиљно потражимо и нађемо прави пут којим се долази до правилног решења. Ја с-ам га можда погодио, можда и не. Али ако сам га погодио, онда треба сви, и који смо овде и који нисмо, да порадимо да на тај пут изв ■демо наш народ. Треба да омилимо народу књигу. Нажалост, ни код нас у Немачкој нема у сваком месту народних књижница, а оне би нам помогле да остваримо оно што горе рекох. Но кад тога нема, зар их не би могле заменити школске књпжнице". „Учитељ воли и познаје књпге своје књижнице ■ он може учинити да то исто буде и са његовим ученицима. Ови ће опет заволевши књиге и добвши љубав према читању, унети то и у дом родитељски. Овде ваља претпоставити да у таким књижницама имају места само добре и корисне књиге". — Да ли би смо могли и ми иоћи тим путем? Пита исти лист. * Бугарсаи учитељи. — У јулу месецу нрошле године држали су бугарски учитељи збор на коме су. се саветовали шта ваља нредузети да им се стање побољша. Но како одлуке, тада донесене, нису имале никаква дејства, то су соФијски учитељи нре кратког времена опет одржал г. један збор (око 200 на бро.ју) и ту донели једну реголуцију у којој се иротестује: 1) против оних властв које не помажу ноправци материалнога и моралнога стања учитељства, а то би по дужности морале извршити; 2) моли се Народно Ообрање да се оно заинтерееује, и нареди влади да ова предузме иотребне кораке у том правцу; 3) резолуција да се преда председнику Нар. Собрања министру просвете и министру Финансија. Резолуцији су се придружили и универзитетски студенти. * Нов наставни предмет у Енглеској. — Један енглескн лист дон: о је нов закон ио коме се у свима енглеским школама као обавезан предмет мора предавати и хигијена уста. Наставницп су дужни да предају сваки дан најма.ње једаи час овај предмет. Ту ће се говорити о чистом држан.у уста, о употреби добре четке, неговању зуба ит.д. * Маџарске школе у Хрватској. — Будимпештански часонис „Уазагнарј ХЈјзаа" донео је недавно јздан чланак „0 маџарским школама у Хрватској и Славонији", у коме писац Егнз!; 8а$1ба вели да је прва маџарска шкода на хрватској територији отворена 1890, у Коморским Моравицама. Пре шеснаест година, взли 8а#Ј8а, отворена је та школа у једној чедној собици са четрдесет седам 1>ака, и то на. месту где се шачица Маџара борила противу толикога нохрваћивања. Порзд свих неприлика које су се том красноме ночетку маџарске школе стављале на пут од стране хрватск х области, ипак је она успела да за кратко време стекне добар глас. Тај успех нобудио је угарске министре просвете да на више места с оне стране Драве оснивају маџарске школе које ће св опирати валима хрватства п посрбљавав".