Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

63

нисане стихом или у прози. Награде су три, и то: лрва 1500 динара, друга 800, а трећа 400 динара. Награђеио дело добиће осии тога од сваке иредставе 1Г0 15 од сто тантијеме. Рукописе треба ноднети управи Цозоришта до 1 септембра 1907 године, потшсане или на уобичајени начии под шифром. Награђене комаде Управа се обвезује представљати у току идуће козоришне сезоне. Писац се обвезује, да пре престављања награђеног комада у Народном Позоришту, комад неће штампати. Резултат стечаја биће објављен до 30 октобра 1907 године. Одбио награду. — Чееком песиику Махару, који станује у Бечу, одредила је Академија Наука са његове последње песме трећу награду. У часопису Часу, песник одби.ја ту награду и вели да је монсе сматрати само као — особиту увреду. Нобедове награде. — Као сваке године тако су и пропгле на дан 10 децембра биле подељене Нобелове награде. Иаграду за акцију мира добиоје цредседник Оавезних Држава Северне Амернке ТеоЛог КоозеуеК;. Награду за физику М. Ј. Тћошзоп, профееор на Универзитету у Келбриџу. Награду за медицину добили еу проФееори Сто1§х у Павији и Магаоп у Мадриду. Награду за књижевност проФ. СИозе Сагс1иссГ у Болоњи,Свака од овнх награда изноеи по 140480 Франака. * Вера је приватна ствар. — Месеца децембра прошле годиие ступио је у важност закон Француеке Реиублике но коме ее сва манастирска и црквена добра имају иредати на унрављање еамој Француекој држави Цео културни свет Француски слаже еа таквим поступком своје владе и жели да се вера оглаеи као приватна ствар. Разуме ое, томе је противан римски Ватикан и цело Француско клернкално свештепство, али изгледа да ће разум победити н да ће вера много изгубити од онога значаја што га је т екада имала. Клерикалци су иочели да буне сељаке у своју корист, али им ни то неће помоћи. * За проевету. — Друштво хрвагских студената за поуку аналФабета у Уагребу, обратило се ире кратког времена интелегенцији свога народа једпим алелом којн гласи овако: „Година дана има већ, од како у наигем народу сузбијамо највеће његово зло и лечимо најљућу рану — непиеменост. Успеси наши, и ако су према слабим нашим силама и оскудним средетвима, што су нам стајала на раслоложењу, доста замерни, — ипак су према огромној задаћи, коју је требало савладати, врло незнатни. Двадееет до тридесет течаја губе се управо у стотинама хиљада неписменог нам народа. Стога ће све наше настојање бити и на даље осуђепо на неилодпости и мајушности а:;о се ограничи једино на ђачке кругове. Ако се хоће аналФабстизму у Хрватекој доекочити морају се тога посла латити сви интелегентнп п родољубпви појединци н окупнтн се у једну јаку и сложту организацију, којој ће биги прва задаћа, да најцре одстрапп или бар на мипимум сведе народну неписмеиост, те да згодним штивом н речју упесе у наш народ резултате светскога културнога напретка.