Просветни гласник

80

НР0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК

памук састојесеиз подједнаке количине, по тежини, горе именована четири органска едемента, а како су раздични један од другог! Исти је такав случај и са воћним шећером и мдечном киселином, од којих је једно сдатко друг.о горко, једно чврсто друго течно, једно кристалише у ванредно лепим кристалима а друго не кристалише никако. А инак су овде сједињени једнаки бројеви оннх мајушних делића елементарне супстанце, од којих су начињени воћни шећер и млечна киселина. Једина је разлика у начину њинога груписања. Кад је Бертло отночињао своје делање, хемичари су били изгубили сваку наду да ће се икада моћи размрсити ови веома заплетени односи. Овде је била пред њима једна тајанствена загонетка, за коју нису )мели наћи одгонетку, а израз „животна сила* врло је згодно заклањао незнање те одгонетке. Берцелијус, велики шведски хемичар и највећи ауторитет у Хемији прве половине минулога столећа, гледао је у својој вештини само вештину рушења. „Подизање", зидање новога, у Хемији, била је за њ химера. „Па баш и кад бисмо били у стању", писао је он, „да произведемо, од неорганских тела, материје сличнога склопа са органским производима, не би нам ово нросто подражавање дало никаква права надати се, да ћемо икада моћи еправљати и саме органске предмете, онако као што нам већим. делом полази за руком да анализу каквога минерала иотврдимо ноновном синтезом". И сам Герхар, генијални мислилац и реФорматор Хемије, биоје у овоме догматичар. С наклоношћу за звучне реченице објавиојеон, да ,хемичар ради" баш нротивно ономе што ради жива природа: он сажиже, руши, анализира, док је једина у стању жива сила да изводи синтезе, она поново иодиже опу зграду коју су порушиле хемиЈСке силе". И све се ово дешаваше онда када већ беху постигнуте две или три значајне синтезе органских тела. Већ је била минула четвргина столећа, откако је Белер био произвео на вештачки начин .једно органско једињење које се находи у мокраћи („карбамид"), — а и он, и његов последник Либнг, били су свесни великог значаја окога открића. Колбе је то исто урадио са винском кнселином 1845. Али време још није било дозрело, да ови успеси нађу општег признања. Једно од првих научних испитивања младога Бертлоа бида је анадиза глицерина па онда проучавање његових једињења. Брзином, којој се човек мора и данас днвити, ређала су се по том његова открића једно за другим. Алкохол је био справљен из његових елемената; иомоћу етиленског гаса начињена је мравља киселина, којом се мрави бране од непријатеља; иитање о чињењу кожа би решено, а нитање о шећеру би узето у поеао. У року од пет година заснова он једну нову науку — Синтеткчку Хемнју.