Просветни гласник

82

ПРОСВБХИИ ГЛАСНИК

његовог ранијег шефа, Балпра , отвори се у Француском Кодежу нова катедра за Органску Хемију, коју заузе Бертло, где се и дан-дањи находи као наставник. Међутим је његов неуморни дух продро и у нове обдасти. Он је показао, да не постоји она мис-териозна „ живасила ", у коју су веровади његови претхоДници. Показао је, да граница између Неорганске и Органске Хемије иостоји само у машти, и да вдадају сасвим исте си.ае н тамо и тамо. Сад је бидо на редуда се покажу в]1ата на дому науке и изагна из њега ијош једна тајанственост. Оне хемијске снаге, они „афинмтет' , шта су они ? За тежу имамо теразије, за електрицитет — едектроскоп и гадванометар, за светдост — Фотометар. Ади још немамо „хемометра", справе за мерење хемијских процеса. За науке хемиуже механпке није још ударен ни камен темељац. Ово да се изврши. ставио је себи Бертло за нов задатак. У свету су онда биде раширене енергетичке теорије. Еинетичка теорија гасова бида је разрађена тодико, да су по њој објашњавани гасови тиме, што се њини најмањи дедићи, молекиди, находе непрестано. у дивљем покрету, у брзом окретању једних око других и у одбијању. И механичка је теорија топдоте бида разрађена па истој основици, која се такође састоЈада просто у покретању сићаних дедића. Кинетичка теорија матери.је беше у зачетку. По овим новим назорима све је у покрету; „мир" не посгоји нигде. Некодико експеримената Бертдових, изведених у друштву са П. де Сен-Жил-ож, откри у хемијским процесима једног новог чиниоца — време. Од њега зависн иокрет, оно мора бити мерљиво. Оба ова научара испитиваше брзину којом се образују неке врсте сдоженијег етра, при утицају адкохода. на киседине. Ова испитивања бацише сад нову светдост на овај нредмет — показаше, да је брзина реагирања мерљива не само по времену, него да зависи и од множине физичких чинидаца, где додази у обзир и количина ириеутних материја. При справљању једне врсте сдоженог етра, коју Немци називају „естер" (Ев1ег), процес се врши поступно све спорије и спори.је, док најзад сасвим не застане, при свем том што још има у течности и адкохода и киселине. Овај утицај кодичине, како је онда назван, откривен је доцније у свих хемијских процеса, и разрађен је у опширну теорију о хемијекој равнотежи, која је, онда, унеда нову светлост у атомистнку. Израда ове теорије није пада у део Бертлоу, већ другим научним трудбеницима — наиме: Норвежанима Гулдбергу и Ђагеу, ко.ји су и пре њега биди предузеди проучавање ових односа, и преминудом америчком проФесору Виларду Гибсу. А каква је то снага, која управља овде игром атома ? Стара је Хемија ове разне привдачности између атома упоређивада са људским етрастима. Атоми су се узајамно водели и мрзеди, тражиди се и из-