Просветни гласник

ИАУКД II НАОТАВА

117

II ако су ти људи радиди но 9,11, 21, и 2 5 годииа па су били и наЈшкнути на множину адкохода, која је обично у њиховим круговима, не важећи као иијаниде, инак се показало, да су за 8,7% изостади од раДа за време пијења адкоходних ипћа према раду за време апстиненциј е. За поједину индивидуу значи адкохоаизам још и знатне издатке т економнОм погдеду. Штримиед наводи: „Раснитујући, утврдпо сам, да раденик, који дневно зарађује 3 марке, издаје дневно по 50 Фенига на пиво за евоју дичност, дакде */ 6 свога прихода. И ти људи нису иијаниуре, већ вредни и уредни, који но општем обинају сматрају пијење пива као нешто потребно, што се по себи већ разуме". Бер веди: „Мисди се, да сиромах човек иије ракију, да надоаснади рђаву храиу, да загдади терет јадног живота. Ово се дешава у врдо ретким сдучајевима. Ракија доводи многе жртве сиромаштву, она највише умножава п шири сиромаштво". Даље иам ваља нагласити код ученика, да алкохолизам не само што знатно гитети радну снагу и благостање иојединаца него и целог марода. Ово истина неће много моћи дејствовати на ученике народних шкода, које у њихову раду више руководе индивидуадни нагони него ди социјадни, ади за то ваља учинити у иродужним и вишим шкодама. II ако Немачка између кудтурних земаља не ноказује највеће нотрошње у адкоходцом иићу, ииак се ииво, вино и ракија пије у тодикој мери, да на сваког становника (рачунајући и одојчад) долази .годишњи издатак од 44 марке за та три ии&а. Кад се пак узме у обзир, да дедокупии издатак од 2500 мидијуна марака у ствари додази само на мушкарце у добу преко 15 година, онда свакн од ових даје годишње до 140 марака за ииво, вино и ракију (Д-р Хеденијус). Најзад ваља ученицима у школи, нарочито у иродужним и у вишим школама, објаснити и оно зло, што га, изазива алкохолизам у социјалном м националном иогледу. У томе би се, можда, могде истаћи ове две тачке: 1.) Земља ће моћи одржати свој економски подожај међу другим народима само помоћу раденика и чиновника што живе умереним животом. Докде се води борба у светској економији једнаким оружјем, т.ј. докде сви народи подједнако пате од неке штете, неће адкоходпзам имати никаквог јачег значаја за иоједини народ у економеком ногдеду. Ну са свим је друкчија ствар, кад се ноједини народи, као Североамериканци и Ингдези, користе сдедетвима пз Факата о уиотреби адиохода. У Америци се цене апстиненти на 10 мидијуна, у Ингдеској :на 7 мидијупа, у Шведској и Норвешкој на 700 хиљада. На тај начин 9*