Просветни гласник

НРОСВЕТНП ГЛАСГШШ

содијалним бодестима, у које поглавито долазе: туберкулоза, сифидис и алкохолизам. У вигиим школама има такође довољно придика, где се могу упдести ноуке о адкоходу. ПроФвсор Теобадд Циглер вели: „Ја не подажем много на дејство речи и поуке на морад, јер врдина — на супрог Сократу — не поучава, адедо и вежбање је много боље. С тога ја не верујем, да ће нарочпта настава о несретним дејствима адкохода бити много од користи; ади кад се пружи згодна придика и кад се чегаћезгодно понови, онда може бпти успеха. Кад ее н.пр. у историји буде причало: како су стари Грци понеди у своје колоније свети пдамен. са свога огњишта и тако уједно своју надмоћнију кудтуру пренели у данашњп свет, — онда би се могао истаћи и контраст, да, ми, модернн хришћански народи, увек прво огњем п мачем ноздравд.амо' даљне светове и у место бдагосдова жањемо чисту кдетву. Не треба пропустити а да се не спомене. код Омира, да је оштроумни Одисеј онивши тешко Дикдона дишио га светдости и среће. Дакле, свакако, да се употребн свака придика за озбиљну опомену, то бн бида дужноет наставника; а кад се директор опрашта с абитуријентима, онда им ваљда сме метнути на срде и две врдине умерености и невиности и да се при томе не пдаши ни од са свим јасних и разумљивих речи, јер што ми на ведикој шкоди с нашим почетницима разговарамо. може најзад и он већ рећи својим приманернма' 3 ". А да такве поуке не емеју изоетати у учитељеким еемгашрима, јаено је само но себп. Оне овде имају двоструки циљ: Да што је вигае могућно сачувају ученпке од адкохода н његових посдедица; а онда. да будуће учитеље оспособе, да у шкоди на згодан начин предају о> адкоходу и да их упознају како с пзворпма, одакде ће цристи потребно градпво, тако и с најбољим очигдедним средствима. Овде дају прндике, да се издожи утицај алкохода на тедо и дух. не само антроподогија него нре свега и психологија. Ја бих нарочито нрепоручио семинаристима, да понове н.пр. покушаје о утицају адкохола на душевни рад што је ночео Крепелин и-његови посдедници, јер је то поље, где се ученпцима семинара може и практично показати,. шта се има нодразумевати под „експерименталном* психодогнјом и којим методима она расподаже. Поред оспособљења,. да правпдно ум.еју предавати у народној гакоди, ваља пре свега убедити учепике семинара, да адкоход одиста наноси несрачуњену штету г не самопојединцу него баш и цедом народу н да је на нрвом месту учитељу народном дужност,. да се несамо у школи него п ван ње речју н нримером бори против адкоходизма. Ја се потпуно сдажем с речима засдужног уредника /Грезвености", што нх је на бечком конгрееу против адкохода рекао

13 Ученици два најстарпја разреда (8. и 9-)..