Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ИРИКАЗИ

141

При анадизи ове ибирке песама ми смо, у гдавнон имали у виду душевне особине песникове, старајући се, да по њима створимо духовни облик његов. Те су душевне особине савесност у анадизи свога .егоцентризма", искреност у предаји осећања и својих погдеда на свет и друштво. Таденат .је г. Одавића на путу јачег развића и опредељеније сређености. У овој доста обидно.ј збирди несама ни.је се још потнуно изразио о свему. Формадна осећања као чежња, сета, симпатије, тежња к неодређеном, саоучешће итд. имају овде понајвише места. Због те потпуне неодређености, немогуће је дати и дефинитивни суд о песнику. о томе месту, које ће он заузети у реду психодошких иредставника наше друштвене миеди, тим пре, што се он овде први пут јавља са својим песмама. Говорити о неким минусима ноезије г. Одавића, као и дедимичној развучености стиха, осуству по неких јачих тонова и елемената у општем ходу развића његових идеја, Форми. итд. није био наш диљ. Ми смо савесно анадизиради само оно што има,. А има овде много и депога и симпатичнога, тако много не;кности и осећања, ко.ја радују душу читаода, и наводе на мисао и признање, дајег. II Ј. Одавић истински песник, интедигентан литератор, који се својим даром, индивидуадном особеношћу, само.стадношћу мотива, издваја из групе наших мдађих песника, и да.је врдо много сведочанства о своме неповодљивом песничком духу. Ово је наше искрено мишљење. ЈЈеоград Воја П. Вошњакови). 20. јуна 1906 г.

—-—•• •