Просветни гласник

СЛУЖБЕ1Ш ДЕО

157

прозивани и испитивани, и кодико је времена који говорио. — Овај ће записник посде свега свршенога усменога испита потписати сви чданови испитног одбора. б.) Једног дана могу се усмено испитати највише осам нриправника, и то највише по иеторица за пола дана. Који ће ученици бити испитивани, саопштава им се непосредно пред сам почетак усменог испита. в.) Нспитивање се врши по предметима на овај начин: по евршсном испиту свнх за једно пода дана одређених приправника из једног предмета приступа се исте подовине дана испитиван.у истих приправника из другог нредмета, и тако даље, док се не сврши сав усмени исиит с једном цедом групом приправника. г.) Из програма, ио којима су предмети предавани, еаставља предметни наставник нитања за усмени испит. Ова питања, пошго буду у седцици испитног одбора прегледана и одобрена, распоређује дотични наставник на листиће, комбинујући их на сваком листићу но два до три (према природи иредмета), изузимајући туђе језике, из којих се одређује по један одељак за читање с тумачењем. На испиту извдачи сваки ириправник ио један диотић. Број листића за сваки поједини иредмет удесиће се овако: ако је цедокупан број свих принравника мањи од де<?ет, снремиће се десет лдстића више но што је приправника; ако прииравника има више од десет, број дистића треба да буде за пет већиодброја принравника. Свакој груии приправника износи се цедокупан број неизвучених дистића. Листићи један пут извучени не додазе више на испит. д.) Ако испитаник, најдаље за лет минута по извдачењу листића, изјави да није у стању одговорити на стављена нитања, допустиће му се да и по други нут вуче један дистић. Први нут извучени диетић вратиће принравник иснитном одбору, који ће тај дистић помешати с остадим још невученим, сматрајући га као да није ни извдачен. Извдачење другог дистића забедежиће се у записник и имаће се у виду нри давању оцене томе приправнику. Чдан 19. Усмени иснит зредости нодаже се нз овнх нредмета: А). У" гимназијама: а.) Српског језика с литературом. б.) Немачког или Француског језика. в.) Латинског језика. г.) Историје народне и опште сгеограф. сртт. земаља. д.) Математике. Б). У реалкама: а.) Српског језика с новом литературом. б.) Немачког или Француског језика. в.) Физикз с хвмијом, г.ј Историје народне и опште с географ. ера. земаљч. д.) Математике.