Просветни гласник

166

1ГР0СВИТ1Ш ГЛЛСНИБ

па се зпа, да и сами сликари морају да руку на „штаФелају* подупиру, држањем оног њиног штапића под десном руком; с тога и ђаци прц употреби ових „наслона", морају ипак руку да ослањају на ивицу скамије. Дакле, то „ГгеГагтгекћпеп", захтева врло учестано одмара&е руке, па и често ослањање њено на скамију! Осим тога, оно је у нашим претрпаним разредима и немогућно, јер потребује већи простор и удобност; друго је то у срећним страним школама, где сваки ученик има, у нарочитим цртачким салама, свој засебни столић, па и сам пбд у тих сала није хоризонталан, већ су седишта и столови, постунно све уздигнутији; и онда ни главе пред1г,их ученика, ни ови њини „наслони за цртање", не заклањају ил иоглед унапред, нити сметају да наставник може контролисати ученичко држање, рад и понашање! И онда, у таким амФитеатралним седиштима, ученици могу да науче, да цртају не само посматрајући модел и ствар увек из низине и хоризонтално, већ и одозго. Вежбања са усправљеним и нагнутим држањем цртанака, могу се у нашим бољим школским зградама вршити и са нашим садањим цртанкама —• блоковима — државног издања, јер и оне имају тврде корнце, и ако су без оног подупирача; треба их само уздигнути и наивицу скамије наслонити п левом руком придржавати, као тцто се и сами они „Наслони" морају да придржавају. Што се тиче геометриског цртања, такве нробе ни са наслонима, не вреде, ту су обе руке заузете лењиром и пером, писаљком и шестаром, те ће при најмањем покрету „наслона", лењир врднути и цртеж се покварити! Геометрнјски цртежи раде се на таблама са благим нагибом, јер на јаче усцрављеној хартији, и обитно и цртачко перо отказује иослушност и не испуЈпта мастило; а и туш се мора пре бојадисања опрати са цртежа, а то је немогуће код блокова, и с наслоном, и без наслона! За наставу цртања у нашим средњим школама на иредлог Управе Државне Штампарије, према реФерату стручне комкгсије (Г.г. Мих. Валтровић, Андра СтеФановић и 'Борђе Ерстић), и по препоруци Глав. Просв. Савета, Министарство је просвете, ире десетак година, прописало искључиву употребу Цртанака — блокова — издапа нагие Државне Штамиарије, које су израђене у две величине и са корицама у српској народној орнаментици; па и ако је у два маха расписом министа; ским забрањивана употреба страних цртанака и приватне хартије, опет је познато, да се у многим нашим школама друкчије ради! Па, пре 3—4 године, на предлог Управе Држав. Штампарије, Министарство је Просвете одобрило, да се не израђују Цртанке са нритврђеиим корицама, него са одвојеним, како би се ученицима олакшало мањом ценом куповање одвојено налепљених листова, који се после умећу у старе корице. Због свега изложенога митиљења сам: да су ови предложени „Наслони за цртање", неподесни и непотребни за наше школе, и да их не треба обавезно усвојити, него треба оставити, да се сами наставници цртања у нашим школама, на практици увере о користи или штети од ових наслона, за успех у настави слободног цртања и за ред и дисциплину за време тих часова. Разуме се, да ти г наслони". морају бити подешени према димензијама садашњих наших цртанака — блокова — државног издања. Али, одмах би требало поновити и пооштрити пређашњи распис министарски за искључиву уиотребу државних цртанака, у четири нижа разреда средњих школа, а за мање цртеже и у вишим разредима реалке (било с наслоном или без њега, по нахођењу самнх наставника), и наредити Управи Државне Штамцарије. да од продаје тих монополисаних цртанака, не тражи велику добит, него дазањих употребљава најбољу цртаћу хартију и да се боље пази