Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

183

Међу најбољима су ови: I Овако питање падало ми је и самом на памет виже пута и ја сам га према расподожењу различито рјешавао. Долазидо ми често, па сам се одушевљавао свештеничким чином, јер сам свештенички живот престављао себи као живот пун биједе и невоље, а у исти мах пун самопрегоревања. Млад сам; није чудо, што сам тако мислио. Час сам опет гледао у правнику човјека способна и спремна, да помогне народу; час у наставнику човјека с узвишеним позивом, за који се он жртвује ит.д. — Одушевљавао сам се за све могуће позиве у животу, колебао сам се, ал.и раскрсница је већ ту и ја морам да се опредијелим за један од многобројних позива. Не може бити говора о томе, да се у сваком позиву надази по нешто, што доноси користи човјечанству; сваки позив, ако се врши с искреном преданошћу и без себичних диљева, јесте узвишен; човјек, склон да чини добра човјечанству, наћи ће у сваком позиву зато згодан терен. И ако је то тако, ипак постоји нешто, што неда човјеку, да без размишљааа прихвати ма какав позив с претиоставком, да се у сваком позиву може иоштено послужити. То нешто јесте код поштених људи омјеравање својих сила, да ли ће моћи одано радити у овом или оном иозиву, колико се слаже иозив с његовим назорима о животу, о рад), колико му тај позив даје гаранције, да може своје идејале колико-толико у живот привести и напокон, да ли је средина, у којој он мисли живјети, без људи с тим позивом. Други људи, који мање и можда никако не мисде о томе, гледају на позив у животу као неки занат, помоћу кога ће стицати имање и долазити до што бољег положаја у друштву. Изгледа можда као сувишно идејалисање гдедати на живот и позив тако, ади ја сам тврдо увјерен, да би живјети другојаче значидо не само тратити за бадава дане, који су дати за много узвишенију циљ, него што је живот без идејада, него варати народ, у коме живимо, крастн и утрошити на себичне циљеве ону сиду, живот, што нам га даде дакде чинити преведик гријех. Кад сам тако рекао, шта уопће мисдим о позиву човјекову на земљи (о небу — разумије се — не знам ништа рећи), онда да се вратим На само питање, какав иозив мисдим ја изабрати у животу. Гдедајући можда и сувише површно, али ипак нашавши да се у њему падази земљиште, на коме ћу ја моћи успјешно дједати, држим, де је љекарски позив одређен за мој позив у животу. Рекао сам мадо више, да човјек при бирању свакога нозива мора гдедати на то, да ди се тај позив подудара с његовим назорима. И ја еам то гдедао, о том размишљао, па сам се увјерио, да је баш