Просветни гласник
186
IIГООВЕТНИ ГЛАС.1ШК
Мој је идеал. да будем и ја тај срећни грађапин Србије, да заслужим хваду и љубав браКе своје, васпитаника својих, Отаџбине своје... Сидна и моћна љубав према тој дужности, према томе идеаду испуннће недостатке и непотпуности у знаау, које сам стекао у гимназији, у досадањем школовању своме... Свестан сам шта сам стекао, осећам шта сам нропустио, у чему оскудевам. Свестан сам узрока; трудићу се да посдедице буду што мање. У даљем раду надокнадићу оно што ми је недовољно, пропуштено. 1Пто не постигох до сада, трудићу се да надокнадим додније... Шкода, оваква каква је сад, не може да се довољно обзире на накдоности и нарочите изузетне симпатије, она пружа свима једнако, утврђено по извесном шаблону, знање. Треба да осетимо недостатке евоје, недостатке извесних метода, на да се старамо, да то попунимо, изменимо, усавршимо... Жедим да будем наставник, да васпитавам, да ноучавам. Трудићу се да васпитам ђаке своје у идеадном, добром. Васнитаћу Отаџбнни одушевљење војнике, савесне ноштене грађане, моралне људе, узвишене мужеве, паметне родитеље, одушевљене и спремне васпитаче, идеа.ше Србе... Ако у овоме уснем бићу срећан; ако ме снага изда, модићу свет и саиест своју за праведан, бдаг и непристрастан суд... Понајслабији су: I. Питање, „који позив у животу миедим изабрати", је од оних питања која се јављају код ђака при предазу из дечаштва у мдадићско добо, дешава се да се она јављају и пре, ади тек у том добу добијају иди уираво носе на себи индивидуадан тип према скдоностима васпитању и околини мдадића. Мдадић (ђак) у добу пубертета са не нречишћеним нојмовима и без свог критеријума посматра живот и људе, и није редак сдучаЈ да се види, да дечко и доброг васпитања, има накдоности да буде оно, што је дадеко и од његова подожаја и од његова васиитања; на пример да постане, неки диркуски нграч, акробата и тако даље. Све се ово дешава у добу када дечко гдеда а не посматра свет, када шаренило живота тодико обузме његове осећаје, и док се још није нојавида субјективна критика у свести. Сваћањем свог нодожаја у друштву, навикама и васпитањем, сазрева дечко, нејасне Форме и идеје у његово.ј свести постају јасније, карактер се јавља као резудтанта свнх тих чињенида (јавља) који нам пружа читав конгдомерат, особина једног типаодкојих оне са најдубљим кореном, и најаче према остадим називамо навикама и скдоностима.