Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

193

само еметају проФисионалним проповедницима, или, тврдогл.авији, немилостивији, желећи да утичу више на чуства него на душу, тежећи више материјалном но моралном прогресу, — стављају они пред дотле наивним људима, питања, која их доводе у јалова, ако не опасна узбуђења. Кад се реФорматорски дух пренесе са вшпих на ниже класе, он лако постаје дух револта и рушеаа: јављају се социјализам и нихилизам. Критика се није ни најмаае преварила, кад је огласила за опасне каменоломце „иронију упућену на адресу наше индустријске цивилизације", која још није била у стању да ослободи раденике од тешкога посла. Гледајте на нример најстаријег међ' н,има: „очврстале му мишице дижу се и спуштају одмереношћу иолуге. Ево, то вам је механички човек, или још боље механизиран, у очајном стању у ко.је га је довела наша сјајна цивилизација, и наша несравњена индустрија-. Његов млади друг још је у жалоснијим приликама. „Спутан пре времона ланцима кулука, већ се расклиматао, рамена му се иогурила, корак му млитав. пале му чакшире, јер у беди и заборавио је на своју личност. и на лакоћу, хитрост својих осамнаест година. Смрвљен у момаштву, неће дуго ни живети. Тако модерно робовање сатире читаве нараштаје још у раштењу њиховом, и тако постаје пролетеријат". Беранжеови О-иеих умели су бити и радосни, а Рудари Иетра Дипона били су меланхолични: N010 П0И8 рШгопз аи §гапс1 бо1еП Е1; боиз 1ез уег(;8 гатеаих (1ез сћепез. Каменоломци су у оној душевној утучености, после које брзо долази буна. .Јер не будо дуго па се жалопојке претворе у горко сажаљење, а сажаљење у неодољиве жеље. У Жерминалу избија штрајк јер тако хоће логика ствари. Оно можда та логика тражи и шта више. Фикција у Жерминалу, ночела је оно једном и да се остварује. И зато, не може се никад сувише често нонављати оно, даје историја често доприносила стварању романа. Роман то данас враћа историји, јер роман све више и више ствара историју. Нема спора да Је беда људска велика поука за људе, нарочито кад беда долази као праведна казна. Али колико је опет незаслужене патње, које у овом свету немају никакве накнаде! Па онда, ма како да су у животу многобројне, оне су расподељене. Оне су, као и они јексери о којима говори Босије, који гледани искосо с једне стране образују једну непрекидну линију, и ако су јексери ударени на растојању један од другога. Али у драми и романима дидактични реализам као да сматра'за дужност да увеличава натње ако нису баш тако велике, и да их прави несношљивим ако су озбиљне.