Просветни гласник

334

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Тоаико о овоме одобравању буџета, ма да нас искуство учи, да буџет треба правити не само с вољом и пажљиво, него треба бити добро упознат и са месним придикама дотичних шкода, јер ће само тако бити буџет постављен на здравоЈ основи, и неће бити оваквих изненађеаа и накнадних кредита. Друга је незгода у рђавом испдаћивању од стране општине школи. У великој већини општина, месецима, а по негде и по читаву годину дана не издаје се шкоди ни паре, него се шкода мучи и тавори позајмицом и на вересију, што јој убија угдед и што мора скупље д,г идаћа поједине потребе но што би то био сдучај да то врши готовим новцем. Ако та шкода има каквог другог ирихода од свога имања, иди какве задужбине, онда и којекако, ади ако се у овоме сдучају осдони на саму помоћ од општине, ондаје здо. На много места ндата, посдужитељима не издаје се месецима, а бидо је сдучајева да су људи сдужиди по 2—3 године а нису добиди ни иаре. Мени су дично позната два таква сдучаја, и г. г. министри просвете и унутрашњих деда моради су по некодико пута наређивати дотичним властима да се пдата овим посдужитељима изда, што је и учињено посде грдних иапора и некодико година. Нридиком ревизије у два најбогатија среза: тамнавском и носавотамнавском у окрузима ваљевском и подринском, нашао сам у некодико шкода ведику суму новаца примања шкоде од општине на дугу. Богата општина свидеушка дуговада је шкоди неколико хиљада динара од прошдих година. Кад сам дошао школи да држим испит нисам нашао у шкоди посдужитеља, јер га шкода није имада, а није га имада с тога, што нико неће бадава да сдужи, а оним нређашњим посдулштељима није испдаћивана уредно њихова зарада. И та шкода тешко ће наћи себи пбсдужитеља, јер ко се превари и почне сдужити, после има великих мука и трчања док напдати своју пдату. Шта кметови и нредседници раде у тим случајевима је за дивна чудо. Из свога сопственога искуства испричаћу шта је се мени десидо кад сам био учитељ у Вранковини, округу ваљевском. Године1894. будем премештен из Београда у Бранковину. Школску општину састављада су ова седа: Бранковина, Бабина Л.ука, Бдизоње г Забрдица, Коздичић, Котешица, Јошева и Рабас — дакде осам села. Бранковина, Бабина Л.ука, и Бдизоње састављали су једну подитичку општину; Јошева и Котешица другу; Забрдица и Коздичић трећу а Рабас четврту подитичку онштину. Све скупа пак биде су у једно.ј црквеној и школској општини још од старине. У овој школско.ј општини билојеиређе још неколико села, ади су она себи направила шкоде, те се издвојили из заједнице бранковинске школе, а од имања шкодског ништа нису узеде, а нису ништа ни имаде узети осим оно мало школског дворишта и нешто мадо земље.