Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВЛ

361

Наш век, који је прегао да раскрсти са многим предрасудама и неправдама, уочпо је огромну опасност, која човечанству прети са пренебрегавања и најраније младости у наших малиша. Са тога је у људства кудтурна стаао превдађивати уверење, да старање о деци у првој мдадости не може и за даље остати произвољна приватна ствар. Увидидо се, да није довољно да јавни закони теоријски забране деду непосредно таманити, а иначе нрепустити свакомс, да с њима ради нгта хоће. И оно најмање нејако детенце има неприкосновена права на живот. II према њему има човештво и некакве своје обвезе и дужности. Наиуштање и забатаљивање истих је грех и престун, па дако и сам здочин. То се не може одако узети, а још мање се преко тога сме прећи стим, да је то искљутаво ствар односних родитоља и домова. Придике кудтурна развоја и живота донеше собом, да су друштво и држава од породнце и дома моради предузети посао образовања нодмдадка нутемјавне шкоде. Исте придике нроузроковаде су и то, да су ти исти јавни Фактори моради и оно неносредно нредшкодско доба у животу мадиша узети под своје старање. Те придике нагнаКе данас сутра не само породицу и друштво него и саму државу, да свом снагом и свима средствима прегну, да већ у најранијој мдадости деце нодоже сигурне темеље човештву као такоме и његовој стварној и напредној кудтури. У томе данашњи свет има да накнади иного, што је пропустно кроз векове. ВеК осиовалац Хришћанства обратио је ведики значај детета за сва времена и сваки рад у њима. Отуд његова реч: Пустите децу к мени! У заштити и смешљеној упути деце, хтео је он дечити зда оног доба, а уједно посејати сетву иравог и истинитог царства Божијег, царства сједним пастиром и једним стадом, где ће људи један према другима престати бити нељуди. II наш Св. Сава уочио је први значај детета у народу и људству и за народ и људство, па је с тога и сам, сдедећи у томе прнмеру Спаситељеву објавио: Придите чада пусдушајте мене.. . Посде је то све и у нас и у других где попридично где опет сасвим заборављено. У страсној јагми за сдасгима сурова материјадизма, у све јачој утакмици и све тежој борби у жнвоту а зарад живота изгубидо се много шта из вида и на самом кућном огњншту, које Је тако еве већма сметадо с'ума своје дужности према свима п свему на њему, прсма деци највише. Истом под конац прошдога века стадо се живље мисдити н претресати о томе, да је човек највеће бдаго државе н друштва, па се тражидо дека о њему. Лди се заборавидо да човек и људи, како њих треба модерна држава, не додазе таки на свет, иа да онда н брига