Просветни гласник

456

ИРОСВЕХНИ ГЛАОНИК

претација ко.ју 6и могли узети за ведичину оних елемената била бн екслресија енергије, која сабира и шиље силе у кратке иериоде времена, и која образује Фи .хијале (огранке) у структуалним свезама. Сваки мозак с малим елементима, без обзира коме сполу он ирипадао, има једне те исге карактеристичне знаке, и биле његове реакци.је са хигијенских услова како му драго компликоване, то је ипак сваки закључак из просте величине гдаве на интелигенцију од врло слабе вриједности. Кад би се утјецај величине главе могао комотно нромјенити у животу, то би се душевна супериорност јављала заједно с великим људима насупрот мадим, па би правидо било, да високи људи имају и тежи мозак. С тога величина мозга има неку вриједност. та вриједнОст ни на. који начин не може протумачити и васколики центрадни нервни истем. У тежини мозга постоје врдо мади иди пикакви односи међу сженским и мушким сиодом. Свакако да у реакцијама женске имају више докалне одговорности него ди мушкарци, а иза овога је ствар Онће Физиодогије, која тачно опредељује модиФИкацпје према сполу. Шта више, немогуће је мимоићи закључак. да је у жена природно васпитаље савршено тек са материпством, јер је нознато да оно ироузрокује извјесне промјене у симнатијском систему. а по сво.ј прилици и у кичменој мождини. Ове нромјене проузрокују веће структуадне модиФИкације него што то знаде данашња Анатоми.ја. Ако у обзир узмемо узајамно дјеловање ведичине структуадних елеменага. можемо извести закључак. да се типички центрадни систем у жена може нешто лакше уморитн, и да је мадо сдабије савршен у својој организацији. IX. За остало немамо Анатомије, већ само модусе реагирања (одговарања), на којима се може оснивати наше суђење. Карактеристичке реакције као да зависе дијелом од Фундаментадних физиолошких диФеренција, дИЈедом од организације центрадног нервног система, а диједом од храњења. У кодико овај ношљедњи услов може нроузроковати варијације у реакцијама женског спода, то ће нам показати експерименти, што их је недавно предузео .један њујоршки проФесор. експерименат, у коме пробдем тежине мозга игра тако незнатну удогу да ће многе педагошке ентузиасте забунити. У свима сдучајевима процес васпитања јако зависи од дјечијег душевног развоја, његове психичке зредости. Дијете може бити развијено иди заостало у своме развићу. Интересантно је номенути, да је прерана зредост већим диједом скопчана с раним појачањем у ком-