Просветни гласник

470 1ГРОСВВТ1Ш ГЛАСНИК

1. Можђани, духовни живот у неку је руку фаталистичке природе. То се огледа нрво у нашем реФлексном систему. Као што се жаба може кретати и ако јој је повријеђен ведики мозак, као што је акција у сељењу тица ствар реФдексне ирироде, тако и у свакој духовно.ј сдици постоји моторички елеменат. Та Фаталистичка природа нашега мозга иди духа огдеда се онда у ,мишикном читању, у хипнотизму, лошем говору (рђаној граматици)". Сугестија је ироцес, који нас изнутра уводи у практично вјероваае, што се спонтано остварује. 2. Нервни систем, дакле, у главним цртама запечаћава нашу судбину. Но, тиме се не каже да се наставом не може модиФиковати људски мозак. На.става може ут.јецати на мозак са двије стране: сешорички и моторички. У нрвом случају сваки акат гледања, мирисања, кушања. тицања иди дизања упдивишена сензоричке (аФерентне) можђане путеве. У другом сдучају еваки покрет модиФикује моторичку обдаст мозга. Од рођења иа до 33. године неирестано се стварају нови асоцијативни путеви. Централли нервни систем расте у величини и тежини од рођења па до 33. године. Једнострано чулно настављање огледа се у томе, што некоја дјеца имају добро развијена поља за виђење или слушање а не за друге чулне маниФестације. па су им на прилику слабо развијена поља за покрете; и 3. С Физичке стране пажњу (концентрацију) можемо деФиннсати као напор нервних Келија. Био какав му драго рад, духовни или тјелесни, он мора трошити нервну енергију. Па и тјелесна енергија није увијек једнака. Постоји њезин максимум и минимум. Вријеме од 10—11 сати прије подне показало се најбоље за душевни рад. Уморност је Фатална по памћење. Па и пажња је талаеасте нрироде. Ако је један дио мозга на раду то се други одмара. Сумација надражаја често је пута неонходна да се постигне еФективна пажљивост. Па и кад спавамо надражаји дјелују на нервне нроцесе. Памћење је директно зависно од храњења. Они, који се баве духовним радом требају најбољу храну, дакле, бољу него они, који тјелесно раде. С тога је задаћа породице, села, града, власти, државе, човјечанства да с духовним образовањем напоредо иде и тјелесна хигијена и добра дијететика. А како се данас јадно школује већина наших ђака?... 4. Околина и настава играју врло знатну улогу у васпитању. Услови ^обре околине воде добром здрављу и правилном развоју нервног система. Прво треба развијати богату сензоричку ареју, а онда се треба иобринуги за акције моторичке можђане области. Познат је Факат да су велики људи своју младост провели у слободној природи