Просветни гласник

498

ИР.ОСВЕТНН ГЛАСННК

5. б. Француски језик — (ндборно обавечан) V разред (5 часова), Чнтање (практнчним вежбањем н без многих правила н теорнсања о гласовнма н нзговору). Обдндн: Члан. Именица. Заменице (лнчне, црпсвојне, показне, упитне, савезне). Придеви (женски род, множнна, поређеи.е). Бројеви (прости н редни). Глаголи помоћнн. Глаголн правилни I—IV врсте; повратни, безлични. Времена и начнни; ГпВпШЈ: ргезеи!:, ЈгкНсаИГ ргезеп!;, Хтраг&И, Раззе (1еНп1, Ги1иг, Раззе тДебт, Г1из-(јие-раг1ж1, Соп(1Шоппе1 ргезеп!:, 1трегаИГ. Партицнпи. Трпно стање. Адвербн (постајање, поређење). Најчешћи облнцн неколпкпх неправилнпх глагола, који се често јављају. Све облнке ирелазнти на штиву (на Француској читанци н лакшој лектири, на пр РеггаиИ: Соп1:е5. АнЛегзеп: Соп^ез сћо1813 и др.). — Учење речи на изусг (по стварним категоријама) н песама. —- Усмена н нпсмена вежбања у превођењу с Фрацуског. Правоипсна вежбања. — Сваких осам дана по један омањи школскн задатак за вежбање у правопнсу. VIразред (5 часова). Облнцп: Глаголски об.шци. Раззе ап1;епиг, Ги(:иг аШегшг, Соп<11(:1оппе1 раззе, МрегаНС раззе, ВићјопсШ'. Глаголи II конјугације неинхоативни. Неправилни глаголи. — Све облпке, као у V разреду, прелазпти на штиву (лакша исторнјска и приповедна проза УоШиге: 2а(Н§; Геза§е: (Н1 В1аз н др. — све у нарочитом издању за школе). Облике доцннје систематисатн. — Учење на изуст речн (по етимолошкпм категорпјама) п несама. Вежбзња у изразитом читању. Школски и домаћи задаци еваке две недеље (диктатп, препричавања, варијације на штиву). VII разред (4 часа). Синтакса: Члан, нменнце, придевн, заменнде (употреба и разлнка). Бројевн. Употреба времена и иачини. бићјоисШ. Избор помоћнпх ' глагола. Партнцнп. Инфинитив . Значење и употреба предлога. Адверби. Слагање. Ред речи. Синтаксу прелазпти само уз превођење српских текетова. Превођење са српског (из школ. срнске читанке). — Учење речи на изуст (групе по значењу, етимолошке групе). Вежбан.а у налажењу Францускпх речн по српском. Групи ање слпчних речп и синоннмних. Фразеологија. ОртограФија. Диктовање. — Лектира одабране, нарочито модерне Француске прозе (иоторнјске, путописне, лепе књилмвности). Прн превођењу са Француског нарочнту пажњу обратитп на лепоту превођења. При читању на дикцију, Вежбања у говору (питања и одговори у вези с прочитаним текстом). Сваких иетнаест дана школски илп домаћи задаци (преиричавања, варијације на штиву, краћи састави, ређе превођење са српскога). VIII разред (4 часа). Синтакса свих делова говора као у VII раз., Превођење са српског. ОртограФпја. Дикцпја. Леиота иревода. Вежбан.а у говору. — Лектнра као у Л Г И рагреду, нарочито које класично дело драмске књижевностп: Молиера (Ауаге, Таг1и&); Корне .Ба (С1<1), Раснна (АЉаИе). ЛаФонтен и др. — Приватна лектира. Писмени задацп као у VII разреду уз то лакшн састави. 6. Руски језик VII разред (2 часа). Рускп гласовн који се но изтовору н бележењу словима разликују од српских. Руски акценат и његов одношај ирема српском. Тврди и меки самогласници. Јаснн н мукли сугласницц н њихов значај за рускн језик. Данашн .и мекн н тврди сугласнпцн. Унотреба сноне „естЂ". Најпотребннје нз руске конјугацнје и разлике између нерфектнвних н пмперфектпвнцх глагола. Најпотребније пз облика и осталих ироменљивих речп (именпца, придева, бројева, заменпца). Гдекоје синтактичке особпне рускога језика у колико буду долазиле црП чптању.