Просветни гласник

604

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

136„ мушке гениталије — МЈстотша1а ушзсопз. 137. очи — род Егеаиз. 137, мушке гениталије — Егезиз 1П§ег. 138. очи — род ЕрШеишт. 138, ер1§упе — ерЉ1етит зсетсит. 141. очи — род Бепс1гурћап1;ез. 143. мушке гениталије — Рћ1е§га ЈазсЈа(;а. 144. очи — род НеПорћапез. 147. очи — род Ег^апе. 149. очи — род Охуорез. Наиомена. — Наредни бројеви означавају број врсте у систематском реду.

Прложак за познавање гастрподсне Фауне у Србији рукоиис д-ра Л. Докића за штампу спремио М. Николајевић Први прилог иознавању гастроподске Фауие у Србији иубдиковао је Л. ПФајФер у часонису за мал.акозоол.огију од године 1853. У том се кратком списку налази око 25 врста, међу њима иједна нова (Сашру1аеа 2е1ећоп РЈ.). Године 1859 штампао је исти малаколог други списак српских гастронода, у коме су као нове биле ове врсте и одлике: Сатру1аеа Ко11ап 2е1., С1аизШа ГгаиепЈећН уаг. §гасПог А. ЗсћтЈсН, С1аизШа РапсЈсЈ 2е1. и један варијетет од врсте С1. ги §1Со1Из 2°1. Затим је Панчић у чланку: Флора сернентинских планина у Србији, који.је штампан у Уегћапс11ип§еп Јег к. к. 20о1од1зсћ - ћоишзсћеп ОезеПзсћа!'! за г. 1859 поменуо 23 врсте пужева са серпентннских планина. Најзад је Мелендорф у малакозоолошком листу за 1873 год. нубликовао прилог Фауни мекушаца у Србији, у коме су побројане, а делом и описане, све врсте које су се до то доба у Србији нашле. У том је сниску описано седам нових врста из рода С1аизШа Вгар. Те су врсте: С1. 1гап31еп8, (Нз11пдиеп(1а, ассесЈепз, соз1;иШега, ех1Ш1а, ру§таеа и зегМса, све од МелендорФа. Свегаје било набро.јено 85 врста. — Поред ових прилога има још доста ситнијих бележака, растурених по кн>игама и списковима што су излазили у току носледњих десетина прошлог века. У радовима А. Шмита (КгШзсће Огирреп (1ег еигорае1зсћеп СћаизШеп, 1856; 8уз1ет <1ег еигораејзсћеп С1аизШеп, 1868), Сенонера (М111ћеЈ1ип§еп ап 1)г. Е. у. Маг1епз т ВегНп), Билца (УеггеЈсћхпзз с!егЕапс1 — иш1 бизачтаззегтоИизкеп с1сз оез1егге1сМзсћеп Ка1зегз1;аа1ез), Шрекингера, Кобелта и др. може се наћи доста бележака о новим или споцифичким за српску Фауну врстама. — Осамдесетих година почео је радити на српској малакологији др. Докић. Један је рад из те области