Просветни гласник

724

нросввтни гдасник

До листова у Атласу долази се редуковапем карата веКег размера. И ови, за Атлас оригинални листови, треба опот да су у већем размеру него што ће бити у оштампаном Атласу Иотребно је да се још једном, при репродуковању. карта зн нешто редукују. Г. Вемић је поступио наоиако. Он јо узео карту Србије и Црне Горе, од д-ра Ј. Цвијића, па је ту карту од размера 1:750000 увећао за једну трећипу и добио размеру 1:500.000. Ову је карту разделио на'б делова и добио Атлас. Цвијпћева карта рађена је у д. и к. војном геограФском заводу у Бечу. Герип и шраљама престављени терен узет је са дотичних секција. (листова) из прегледне (ИћегзгсМбкаг^е) карто средње Европе и хиисометријске карте Аустро-Угарске монархије (Листови; С 4 и 5, Д 4 п 5), 1 у размери 1:750000. Та карта није намењена искључиво школској потреби и према томе нема у себи оних захтева који се траже од школске карте. Г. Вемић не само што није њене недостатке умањио, него их је знатно увећао. Он се ограничио само на то, што је дао мало вештијем техничком картографу (цртачу) да поменуту карту увећа и изохипсе прошири. У копирању поменуте карте г. Вемић је застао на половини пута, јер је наишао на несавладљиву тешкоћу, на коју мора сваки наићи, кад није свестан посла којега се лаћа. Оно што оригиналној карти даје највећу вредност, оно што карти даје најлепшу пластичност, а то је шатирунг (шраФирање), то је г. Вемић изоставио. Ово је он морао изоставити, јер се на тај начин, како је он радио, не долази до повољног резултата; на томе картограФском шатирунгу и лајику се отварају очи, да је такав начин прављења карата апсурдан. У Атласу Краљевине Србије треба да се картира цео геограФски материјал, који се тражи наставним програмом за IV разред основних школа. Поред Физичке карте, треба и хидрогра®ска карта, у којој ће бити оболежена поречја (сливови) лојединих река, јер се настава овога прешета у IV раз. наставља на ону из III разреда. За тим треба цела политичка или административна карта Србије до окрузима; карта по густини насељености појединих лределних или административних делова; карта пределних занимања, нарочито по гајењу културних и пндустриских биљака — винова лоза, дуван, конопља и др.; карта главних комуникационих линија (саобраћајна карта); наиослетку карте главних историских периода. Све је то и у стечају надоменуто. Тамо је речено: „Атлас овај треба да има најпотребнија објашњења онога лгго је на појединим картама лрестављено и обрађује се у IV разреду основне школе у земљолисној настави." У Атлас могу да се уносу и најважније историјске карте сриске државе у проптлости, као други засебан део Атласа. У овоме ^.тласу од свега тога, сем физичких карата и малих обојених округа на споредним картидама, нема друго ништа. Поред тих општих мана, у овоме Атдасу има крупних појединачних грешака. Г. Вемић је изохипсе код појединих планина и планипских група погрешно нацртао, а неке је сасвим заборавио копирати. Тако, на прамер: погрешно су извучене изохипсе у лланинској групи Повлен, Јабланик и Медведник, а затим на Тари. На прегледној карти Србије (1: 1.000.000) изоставио је између Вишевца и В. Плане три висинска слоја, који означа-

1 НаагдЛ коп НаНетћигп, Ђге ЖаНодгарМе Аег ВаТкап — НаЊ/пве! т XIX ЈакгћиппегГ. МићеИшшеп <Ј. к. и. к. тЈШаг-ееоггарћ. ЈпзИииеа. XXII. В, 1902. 5. 267.