Просветни гласник

радња главног просветног савета

737

за покдањање ученицима старијих разреда народних шкода о испиту и набављати за ђачке књижнице као лектира за ученике и да треба похвалити Обдачића Рада писца књиге: „Из живота у селу и граду". Г.г. Владимиру Петровићу и Крсти Димитријевићу, у имс награде за откуп ове њихове књиге, одређено је свега шест стотина (600) динара. Г.г. Иавлу Поповићу, д-ру Мшшвоју Н. Јовановићу и Светиславу М. Максимовићу, у име хонорара за ре#ерате о свима овим књигама, одређен^ је свега сто осамдееет (180) динара. ХУШ Прочитан је ре®ерат г.г. Ђуре Б. Димића, Мирка М. Поповића и д-ра Милоша Тривунца о Немачко-српском речнику, који је у рукопису поднео г. Јован Стевановић, бив. војни капетан, и модио да се откупи и о државном трошку одштампа за потребу наших средњих и стручних шкода. РеФерат г.г. Ђуре Б. Димића, Мирка М. Поповића и д-ра Мидоша Тривунца гдаси: Г^давном Просветном Савету 0 немачко-српском речнику г. Јов. Стевановпћа, бив. војног каиетана I класе, за којп је његов писап модио да се откупи и штампа о државном трошку за уџбеник наших средњих и стручних школа, потписати имају част поднети Главном Просветном Савету овај извепхтај. У речнику који треба да послужп као уџбеник у средњим и стручним школама морају бити заступљене извесне ствари, које се у другим речницима могу сматрати сало као пријатна олакшица. Тако, на иример, код именица треба иоред првог падежа једнпне да стоји још и други једнине и првн множине (81аа1, т. — (е) з, еп, р1.; или 81ап<1, т. — (е) в. 8(;ап(1е, р1). Даље је нотребно означити код глагола да ли 1в мењају са ћаћеп или зеш, а тако нсто и да ли се мењају по јакој или слабој промени. Све су те ствари обично означене у свима бољим речницима и кад они нису намењени за школске уџбенике; међутим у овом речнпку тих означења нема. Алн поред тих празнина. које би се могле лако попунити, овај речник има и недостатака који ^адиру дубље у његов склоп. Он је, пре евега, иун погрешака и у немачком и у срнском правопису^ Поред ]\ т иМ1, ЛУегШ, гити^ћеп итд . који се данас нишу без ћ, овде се налази и 3<;и(;1;е (тако исто Хисс^иШ) Те21ге1еппп, СгеШиЉш, уегдгоззега, О-еШпдшјз, СгеДаћгпЈђ итд. Њима у срнском тексту одговарају: обсена (код 8сћет), обчинити (код ћећехеп) изтрунути (код уегуезен), изкривити, одправљати, заменути (све код уег(;ге1еп), нетреба (код &г§ге1Јеп), недај (код ћећШеи) итд. Овде треба поменути да у срнском тексту има и израза као: иолза (ВећиГ), иредосторожан (ћећи^аш), иредосторожност (Већи1;затке1<;), слушаоц (2ићогег), иротивутужиоц (Ое^епИадег), сикира (ВеП), изјаснење (код Сге§епегк1агип§), узклицање иреираван (СгеЈап1;) итд. Даљи је недостатак овога речника што у њему нри ређању значења обично нема реда. Тако код ћегсМеп стоји: исповедити се, исповедати, прпзнавати, иризнати, исповедати се; дакле на ирвом месту „исповедити се", па тек на крају, после других значења „исповедати се". Тако исто код просветни гдасник, II ка., 4 св., 1907. 49