Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВА

753

руку, односи на повратне нојаке, које одговарају Еа»тап§е-вим једначинама, тј. општим законима механике. Неповратне појаве много су јогунастије. Но, и оне се могу сређивати по одређену начину и, тако рећи, нагињу јединству; на њих је бацио нотпунију светлост Сагпо1-ов принцип. Термодинамика беше се дуго време искључно бавида изучавањем ширења теда и мењањем њихових стања. Али од некога времена — постада је оддучниЈа и одважнија, те је стога и зпатно прогаирила своју област. Њо.ј смо обвезани за теорију галванскога стуба, као и за ону термоелектричких иојава; нема унраво ни једнога кутића у целој физици који није протумачен Сагпо4-овим принципом, па, шта више, он се већ иочео појављивати и у хемпји. Из тога се најбоље види, да свукуд владају једни исти закони; свукуд находимо између разноврсности појава Сагпо1-ов принции; свукуд се находи и тај посве апстрактви иојам антропије (Еп1горЈе), који је тако исто опсежан, као и појам о енергији и, посве као и он, скрива нешто, гато у истини постоји. 1 У почетку се могло мислити. да ће се и зрачна топлота отети испод властитости Сагпо{;-ова принципа, али је у посљедње време утврђено и с те стране, да је она подлегла томе закону. Потад су се, вели Рошсаге, отвориле исиред нас нове сличности, аналогије, које се често пута могу трагати и до најмањих ситница; Оћтз-ова одбојност, отпорност, равна се с растегљивогаћу течности а хистерезис (Нуз1еге818) ће бити више сличан трењу чврстих тела. У свакоме случају изгледа, да трење иреставља неки тип, на који ће се моћи односити најразноврсније неиовратне појаве, и овоје сродство истинито и коренито. И овим појавама, вели Ротсаге, тражено је узаман неко право механичко објагањење, ма да оне не изгледаху томе подобне. Да бисмо им нагали механијско објашњење, морали бисмо претпоставити да је неповратност само привидна, да су на име елементарне по.јаве повратне и да иодлеже познатоме закону динамике. Али елементи су необично многобројпи и све се вигао мегаају један с другим, и то тако, да свака разлика у томе изгледа изгубљена пред нагаим слабим очима, тј. да све иде привидно унапред истоме циљу, без наде на повратак. Привидна је неповратност, дакле, само неки еФекат закона великих бројева. Само неки необични створ, чија би осећања била бескрајно осетљива (као што је, при Вогу, она у замишљена МахтеПова демона), могао би зар одмрсити ово онако неразмршљиво клупче или га некако довести у његов саставни иоредак, и нагнати васионски систем — да се врати своме ночетку.

1 У питању примене термодииамике, упућујемо читаоце на Кегпз(;-ову теориј ску, нарочито Физичку хемију, као и на Ј. Ј. Тћотзоп-ово дело : АррЦса4Јопв о* (Јуиаппсз 1о рћувка апс1 сћеш181гу, БопЈоп 1888. просветни гласник , II. књ., 4. св., 1907. 50