Просветни гласник

800

ПРОСВЕТПИ гллсиик

дакле мора ослобађати негативне .јоне на оном месту, где се везују за мишићно ткање. Како се то врши Р Ако се негативни јони, каже д-р МаИћегоз, надазе у раствору у сувишку, а у нерву су нозитивни и негативни јони управо у равнотежи, онда ће се сталожити први сдој колоидних делнћа, који су наедектрисани позитивно а налазе се у додиру с раствором. Тиме ће се осдободити извесан број негативних јона, који се надазе на, суседном нервном омотачу, те ће они учинити да се стадоже опет суседни кодоиди. Дакде добија се нека врста тадожног тадаса, који ■се пренаша дуж нерва; на самом се крају нервном надази нека количина сдободних негативних јона, који су у стању да покрену мишић. Нервни импудс издази дакде као сукцесивни низ тадожења. Остадо би још да се објасни, откуд то, даједан чисто механички надражај, удар иди убод, може произвести ове тадасе. То се објашњава претпоставком, по којој је оваЈ продес исти онакав, као и сдиваље кишних капљица на неком прозору, који шиба киша. Два иди више кодоидних дедића приближе се један другом, смање своје површине. умање и евоје електричне напоне, те се тако ослободи извесна кодичина негативног напона. Тиме отпочиње талас. Све је то, разуме се, ипак само гола хипотеза о раду. Да ди ће <зе она заиста доказати као правидна, зависи од тога укодико ће се она показати као сагласна са даљим испитивањем. На основици је данашњег материјада израдио проФ. МаМћедаг до ситница једну врдо духовиту теорију. Он је пронашао да су за исти утицај потребнп раздични квантитети раздичитих раствора. При поређењу њихових бро.јева нашао је д-р МаМћет, као и раније д-р Леб, очигдедан утицај валенција. Некн атоми двоструко наелектрисани изгледа да имају два пута веће дејство од једноструко наелектрисаних; слнчно је и •са онима троструко и четвороструко наедектрисаним. 11а ипак овај прост однос није у стању да све објасни. Атоми, наедектрисани једноструко, двоструко и троструко разликују се међу собом. Код едемената од којих постају соди, изгледа да постоји чудноват одношај према њиховој атомској тежини. Бромови су атоми активнији од хдорових а .јодови актинији бромових. Флуорови нак. најдакши у овој груии, најактивнији су од свију. ПроФ. МаМћетсз јс покушао да објасни ове диФеренције указујући на најновије теорије о едектрицитету. Држећи се Ламоршеве хипотезе о едектрону, која признаје као неку врсту електричног атома. управо наелектрисање, које није привезано за обичну материју, верује он, да се нпр. електрон окреће око једног Флуоровог атома два пута брже него ли око .једног хдоровог атома и тиме развија много јаче дејство.