Просветни гласник

860

ИРОСВВТНИ ГЛАСНИК

мену вежбања. Тога ради наставник Ке међу самим ученидима изабрати способније помоћнике, који ће му олакшавати извршењв вежбања, као и упућивати оне другове, којима је иотребна нарочита помоћ, било са природне неразвијености и слабости, било из неумешности или страха. Овим помоћницима мора наставник дати тачна упутства о опхођењу и начину вежбања. Има разлога са којих би се избор оваких помоћника могао оставити самим ученицима; но то би ваљало чинити тек у споразуму с директором. С. У настави телесног вежбања, обавезног за све ученике, мора се нарочита брига водити о индивидуалности појединих ученика. То захтева разноликост и телесних и душевних способности. Ученицима слабијег тела н здравља морају сами наставници поклањати више пажње и бриге како у избегавању јачих напрезања и у лаганом поступном оснажавању, тако и у побуђнвању воље на рад и развијању поверења у сопствену снагу. Нарочиту пажњу наставникову потребују ученици, који би по природи својој били алашљиви и неодлучни и у најпростијим покретима. Благошћу. избегавањем непосредног нагоњења, помагањем, могу се овакви ученици ослободити и учинити поверљивијим у себе и наставниково руковођење. Наставници морају строго водити рачуна о ученицима који су дуже време боловали и о њима се нарочито споразумевати са школским лекаром. И код здравих и снажнијих ученика телесно се вежбање и напрезање не сме терати до изнурености. После сваког заморнијег вежбања мора доћи потребан одмор. 0 ослобођавању појединих ученика од вежбања за неко време, или и сасвим оправданом са болести или телесних мана, због којих би телесна вежбања била шкодљива по здравље, одлучује директор завода према мишљењу школског лекара. 7. Гимнастичка вежбања не могу се сматрати као одмор после заморног рада душевног ; она заморавају и телесну и душевну снагу. Ово треба нарочито имати на уму при одређивању часова за вежбања. Она не треба да долазе одмах непосредно после јаче душевне заморености, онако исто као што је потребан и већи одмор при прелазу од телесног рада на душевни. Најбоље је подесити распоред дневних часова тако, да дваиут или триаут аосле аодне буде потпуно слободно само за телесна вежбања, игре и излете ученичке. А због потребног размака између часова тих вежбања било би најподесније да се за њих узму: уторник, четвртак и субота. Ако се због каквих узрока не може узети баш ово време, ипак треба при одређивању часова за гимнастику пазити на потребан одмор како носле телесног тако и после душевног рада. Разредне старешине треба чешће да присуствују часовима вежбања, водећи рачуна о правцу којим се крећу и о остварењу постав-