Просветни гласник

862

војничког опхођења и вежбања. Деци не треба давати оно, што се тек од људи може истраживати. Тога ради и уаотребу оружј а оставити само за два најстарија разреда у најограниченијој мери. 3. Слободна кретања (где долази и шведска гимнастика) имају користи за ученике сваког доба узраста и свих телесних способности. Вежбања у њима (у кретању и обртању руку, ногу, трупа и главе) ваља вршити у свима разредима, а нарочито вежбања у ходу, трчању и скакању. Употребу оитерећивања руку (куглама и штаповима дрвеним или гвозденим) ваља предузимати поступно и чешће у старијим разредима а ређе у нижим (у I разреду никако), водећи рачуна о различној тежини оптерећења према разредима. 4. И код стројног и код слободног вежбања у нижим разредима обраћа се највише пажња на природно и лепо држање тела, на слободне и неусиљене иокрете, праћене веселим расаоложењем, а у маршу и аесмом. Сваку непрнродну укрућеност и затегнутост ваља избегавати. Потпун мир и ћутање тражити од ученика само кад би разговор ометао разумевање команде и њено извршење. Давање вежбања као казну није одобрено. Препоручују се нарочито чешћа вежбања у марширању и трчању, која су од велике користи за оснажавање и тела и његових унутрашњих Функција, јер не само што ојачавају ножне, трупне и грудне мишиће, него потпомажу и радњу плућа и срца, правилну циркулацију крви, увећавање унутрашње топлоте и промену материја. 5. Вежбање на саравама (мотке, ужета, даска за скакање, лествице, разбој, вратило, трапез, коњ) претпоставља добру извежбаност у слободним кретањима, те га ваља примењивати тек у средњим и старијим разредима, али не сме бити истакнуто у првом реду. Облици вежбања на справама морају битп тако изабрани да њихово извршење буде могуКно свима ученицима без знатних тешкоАа. Овде нарочито ваља имати на уму слабије ученике. Треба одбацити сваки рад који се не би могао вршити уз тачан и методичан упут наставников и који би био опасан за ученике. Код ових вежбања која, погрешно упућена, изазивају брзо и примамљиво снажење појединих мишића и органа тела на штету осталих (какав је случај код дизања великих терета, код чешћег вежбања на разбоју и вратилу), наставници морају вазда имати на уму, да је циљ школске гимнастике хармониски развитак целога тела, а не бравурни успех спортовске, занатске и акробатске гимнастике, од које се понајчешће наноси велика штета унутрашњим Функцијама тела, а нарочито плућима и срцу. 6. Гимнастичке игре и игре лоатом, као и друге дечје и младићске игре које изазивају живље кретање и трчање, јесу бесумње врло корисна допуна озбиљне школске гимнастике у свим ступњима ученичког узраста. Допуштајући ученицима већу слободу у кретању и међусобном опхођењу у слободном и свежем ваздуху, игре одржавају пријатно расположење и веселост, са чега су ученицима вазда најдопадљивија забава. Игре се нарочито цене као најпоузданије средство за хармониски развитак тела и унапређење здравља, које у исто доба корисно утиче и на душевне способности. Оне утичу на разноструке и неусиљене примене телесне снаге; утичу на развијање живости, окретности и брзине у поступцима и раду; утичу на ублажавање темперамента и прилагођивање друштвеном саобраћају и