Просветни гласник

878

иросветни гдлсннк

конгресу изнео и на терену показао румунски геолог проФ. Мразек. Као тито се види, Мразек залази дубље и претреса детаљније цел.о ово питање, но што је и .један пре њега то покушао. А кад се узме на умдаје Мразеково гледигате засновано на широкој научној основи, и да је доведено у склад с резултатима најновијих радова на Тектоници, СратиграФији и о постанку соли, онда се може рећи да је оно заиста прво исцрпно третирање целог овог питања. IV За петролеумску индустрију у Румунији може се рећи да је сасвим скорашња, ма да се трагови експлоатације петролеума налазе релативно давно — јопг од 1832. год. У прво време вршила се експлоатација само помоћу тзв. ручних бунара, и петролеум се поглавито употребљавао за мазање кола. Колика је при том продукција била не зна се, јер статистичких података има тек од 1857. год. Интересно је међутим да је јога 1856. год. подигнута једна рафинерија петролеума за осветљење Букурешта, те је према томе ово прва варога која је добила такво осветљење. (У Америци су уведене раФинерије тек 1859., у Русији тек 1863.). Али ма да се петролеум све вигае тражио, опет се продукција његова у Румунији не могаде никако развити, погато због примитивне експлоатације и транспортних тешкоћа, нарочито због оскудице железница, не могаше издржати американску конкуренцију. Ово је тако неповољно утицало, да је наскоро (1868. год.) сасвим престао и онаЈ мали нзвоз петролеума из Румуније који је пре тога тек отпочео. Отада се пуних 14 година продукција петролеума ограничавала једино на земаљску потрошњу и тек се петролеум 1882. год. поново почиње извозити, и то опет у врло скромној мери. У колико се више усавршавала експлоатација нетролеума и развијала железничка мрежа, у толико је више растао извоз и новећавала се продукција петролеума. Ово је нарочито брзо ишло од 1898. год., од кад се због повећане цене петролеума услед американског труста заинтересоваше за румунска петролеумска рудишта страни капитали. Докле је 1898. год. годишња продукција петролеума износила 106.470 тони, дотле се она прошле године попела на значаЈну цифру од 887.554 тоне, а ове ће године вероватно достићи и 1,000.000 тони. Како ова количина представља вредност преко 40,000000 динара, и како- се од тога за 25,000.000 дин. петролеума и петролеумских продуката извози на страну, може се лако разумети велики економски значај који има петролеумска индустрија у Румунији, као и то да јој се од страие државе указују све могућне потпоре. Велики је капитал уложен у ову индустрију: поред 16,000.000 дин. румунског канитала, уложено је још 74,000.000 немачког, 31,000.000 Француског, 22,000.000 холандског, 15,000.000 талијанског, 12,500.00 американског, 5,000.000