Просветни гласник

880

11Р0СВЕХНИ ГЛАОНДК

које је миграцијом допро незнатан део летролеума. Од укупне продукдије у 1906. год. од 887.454 тоне пада на сонде 92°/ 0 , а на бунаре само 8°/ 0 . Просечно је свака сонда давала месечно по 150*8 тона петролеума (око 5 тона дневно), а сваки бунар по 9*9 тона месечно (око 333 кила дневно). Има сонда које дају по дваест, триест и више тона дневно, а и таквих чија се продукдија своди на 200 до 300 кнда. Најзначајније петролеумско рудиште у Румунији јесте код Буштенара, које је према досад извршеним испитивањима продукгивно у великом простору око I 1 /, км. ширине и око 5 км. дужине. Цео овај простор заузет је многобројним сондама разних предузећа и чини заиста импозантан утисак на гледаоца. Крајем 1906. год. било је овде које већ продуктивних које тек у изради 560 сонди. Само у Буштенару добивено је те године 517.367 тона нетродеума, што чини преко половине (58'3°/ 0 ) целокупне производње петролеума у Румунији. Друго по значају место јесте Морени. Његово је рудиште знатно мање: око 300 м. ширине и 800 м. дужине, али снада у најбогатија петролеумска рудишта у Румунији. Крајем 1906. год. имало је 13 продуктивних сонди, и свака је од њих давала по неколико (неке по десет, а једна чак и двадесет) пута више петролеума, но што је просечно у Румунији. Овде је 1906. год. добивоно 162.806 тона петролеума или 18-3°/ 0 од укупне продукције у земљи. Треће је место Кампина. Рудиште му је такође знатног нространства: до 700 м. ширине и око 3 км. дужине. Укупно сва предузећа која експлоатишу ово рудиште имала су крајем 1906. год. које продуктивних које у изради свега. 160 сонди, помоћу којих је добивено 102.148 тони петролеума, или 11'5°/ 0 од целокупне лродукције. Значајно је затим рудиште у Бајкоју, из којега је 1906. године добивено 45.382 тоне петролеума, или 5 - 1°/ 9 од целокупне земаљске производње. Затим долазе рудишта у местима: Гура-Окницеј, Монћору-Сарата, Цинтеа, Колибаши, Солонц, Глодени, Апостолаке, Дукачешти, Реча, Моинешти итд., чија је продукција 1906. год. била: првог 13.369 тона (Г5°/ 0 ), другог 11.542 тоне (Г29%), трећег 11.094 тоне (Г2%), четвртог 3.800 тона (0 - 42%), петог 3,595 тона (0'4%), шестог 2.903 (0-32%), седмог 2.373 тоне (0-27%), осмог 2.096 тона (0-23%), деветог 1.845 тона (0'2%), а последњег 1.594 тоне (0-17%). Нрва четири најглавнија рудишта (Буштенари, Морени, Кампина и Бајкој), затим још нека од осредњих (Цинтеа, Аностолске, Реча птд.) — леже сва у праховском округу. Ово је, дакле, главна петролеумска област у Румунији. Од укупне производње 1906. године у 887.454 тоне петоролеума пада само на ову област 845.452 тоне, или 95 - 13%, а сва остала рудишта у думбовачком округу (Гура-Окницеј, КолибашИ, Глодени и још нека), затим у бузауском (Монћору-Сарата