Просветни гласник

892

КРОСВЕТНН Г.1АСНИК

Све то много доприноси да осредњи човек не осећа ни најмање жељу да раскине невидљиве везе које стежу његок спутани ум; он се понајчешће осдања на оне којима највише верује, па било то његово поверење оправдано или не. * Многе предрасуде постају на тај начин што зрео човек врдо детињасто везује своје идеје и примитивном, неизвежбаном логиком ствара везе и тамо где оне апсолутно не могу постојати. У својој књизи Мађија у старој Индији изнео нам је В. Анри много примера такве примитивне логике. Навешћемо само један. Да би излечио грозницу, индијски врач усија гвожђе и потопи га у суд пун воде. Том водом попрска он грозничава болесника и верује да ће зацело оздравити. Зашто? Вода је угасила врелину усијана гвожђа, па ће исто тако угасити и грозничну ватру. Ето како људи понекад стварају најчудније односе међу појавама и приписују извесним предметима особине које ови ни у ком случају не могу имати. Осим ове мало необичне аналогије народ се у своме расуђивању служи још и индукцијом. Вредност ове индукције одавно је већ позната. Довољно је само Једна чињеница, па да обичан човек на њој заснује нов закон. Други пут ће опет самовољно одстранити све оно што не иде у прилог његову у нанред замишљеном суду и на тај ће начин створиги закључак какав му је потребан за извесну прилику. Затим треба имати на уму да су опажања код осредњих људи ретко кад сасвим тачна и потпуна. Многи не опазе ни половину од свега онога што сваки дан гледају. Није дакле никакво чудо што су закони које такав човек ствара већином Фантастични, што он верује и у најчудније ствари и што му је скоро немогуће да се потпуно ослободи заблуда. III. Из овога што је напред изложено иидели смо како дете постепено постаје оно што не би требало да буде: човек празноверан и са предрасудама. То нам уједно може помоћи да нађемо средства којима ћемо дете упутити правим путем и ослободити од заблуда не само њега већ и његову околину. Поправити породичну и друшгвену средину у којима се дете креће и развијати у њему жељу за независношћу; сузбијати слепо обожавање прошлости и традиције: научити га да посматра, испитује и расуђује, то јест да мисли својом главом, подстицати га у тражењу истине: то су у главном средства која могу постепено искоренити заблуде, ако их васпитач разумно употреби. Испитајмо их редом у појединостима.