Просветни гласник

896

ИРОСВЕТНН глдсник

да сумња врло ретко, а особина луде, да уопште никад не сумња човек здрава разуна познаје се по томе што много сумња! „Ади ви ћете образовати људе који Ке бити тако различних назора да се неће моћи ни у чему сложити, и рат је готов." И то ни^е оправдан приговор. Где има више непријатељства међу људима но тамо где влада ауторитет? А кад сваки буде имао своје самостадно мишљење, он ће умети да то поштује и код другог. Ако он сумња о назорима осталих и оспорава их, без сумње ће увидети и то, да и они на исти начин имају права да у његово мишљење сумњају. До отвореног непријатељства свакако неће доћи. Слободоумни човек увек показује више сношљивости, него слепи пристадида ауторитета. ,Ви ћете на тај начин створити скептике и људе хладна разума без икаквог одушевљења и осећања, јер ти вечни хладни разлози и закони убијају осећајни живот." Али ко каже да хладно размишљање искључује осећање? Зар није било људи дубока ума и јаке логике^ који су у исти мах имали развијен и осећајни и активни живот ? А зар истина не може одушевити човека и зар је лакше занети се заблудама него чистом истином до које је човек сам својим трудом дошао? * Последицом оваквог поступања са дедом биће та што ће се навикнути да слободно и без бојазни исказују своје мисли. Човек тако васпитан неће се устезати да брани своје лично становиште из страха да не буде исмејан. То онет повлачи искреноет. Буди искрен према себи, каже Шекспир, и као што после дана долази ноћ, тако ће и после те личне искрености непосредно следити искреност нрема другима. Тим начином развија се и самопоуздање. Еад је човек дошао до нечега својим сопственим размишљањем, он се неће устезати да то јавно и другима саопшти. Њега неће плашити ни критика ни оправдане замерке других. Пошто је навикнут да поштује своја убеђења, он ће то поштовање преносити и на убеђењн осталих паметних људи. То ће бити уједно најбоље средство да се човек одвикнс од наглих излива љутине, нападаја на друге и упорног уображавања својих заблуда. * Кад све узмемо у обзир што смо до сада казали, онда видимо да отклањање предрасуда повлачи за собом умно образовање и васпитање ширих слоЈева. Ако се човек навикао да увек мисли евојом главом и гледа својим очима, он ће тешко нримати оно што му се силом намеће, било као завештање прошлости, било као неоправдани захтев његове околине и сталежа коме припада.