Просветни гласник

својих делова. Дакле ношто простор несумњиво иостоји, то је егзистенција његовнх недељивих дедова несумњива и нужна. Трећи се доказ односи непосредно на време и он заиста нростоту и недељивост времених момената ставља ван сваке суме. Овај се аргуменат налази и код Беда у његовом сдавном чданку о Зенону (види: БЈсиопаке НЈ81ог1дие е1; Сп^ие раг Вау1е, Тоте <;го181ете) ади с обзиром на његову важност, ја ћу да га изразим онако како се он налази у мадо пре наведеном деду (Ргтг. (1ет Ме4арћуб1к. уоп Вгап. Ре^готеукб; ст. 134.) пошто је он ту, по моме разумевању саме ствари изражен наЈЈаеније, чиме је и сама његова анодиктичност посгада несумњива. Он гдаси у гдавном овако: Биће времена састоји се у томе што су његови дедови могући само и једино у сукдесивном низу; дакде један за другим. Према томе, нама је непосредно дат само један једини моменат, моменат садашњости. Реадно је пак дато само оно што је непосредно дато. Овај моменат према томе .јесте нужним начином прост. Јер, ако претпоставимо да и он има дедове, онда се питајмо како стоје ти дедови један нрема другоме? Могућа су само два сдучаја: иди су један поред другог иди један за другим. Први сдучај није могуК, јер је коегзистенција времених дедова искључена самом природом времена. Ади они не могу да буду ни један за другим, пошто онда не би биди сви реадно дати. Реадно је само оно што је непосредно дато; пошто су пак времени делови увек један за другим, то је очевидно да кад је један дат (моменат садашњости) други није. Дакде вреиени моменат садашњости је прост, јер је могућност његових делова искључена. 5

5 Онај аргумеиат Јум је пзразио на следећи начин: Једна особина која се од времеиа не може одвојити, која сачињава биће врелена, јесте та што сваки њогов део следује другом, што његови делови дакле не могу бити коегзистентни па ма колико били блпзу једаи другоме. Ш иетог разлога из кога година 1737. не може да падне уједно са годином 1738. из истог тог разлога мора сваки моменат да буде равличан од другог момента и да му или цретходи или пак следује. Време као такво мора црема томе да је састављено пз недељивих делова. Јер ако ми у дељењу времена не бп сло никад дошли иа последње делове т. ј. кад времеии моменат као такав не би бпо нешто нросто и недељиво, то би он морао да садраш бескоиачан број коегзистентних делова. Међутнм мора да се призна да је то неиогуће. Бел га је пак изразио (види горе наведено дело страна 3058) овако:... Је сИз (1опс 1}ие се <}1и соЈтеп* аи 1ип(Н е4 ап тагсН а 1' е§агс1 (1е 1а 8иссезз10п, сошаепЈ а сћадие рагУе с1и 1ета сјиеНе ди'е11е аоИ. Ршз^ие ди' 11 ез1 1тро8811|1е, цпе 1е 1и(1т е! 1е тагсМ ех184еп1 еп8етћ1е, е(; чи'И Гаик песеззаЈгетет дие 1е 1ип(Н сезае с!'е(;ге ауап(; дие 1е тагсИ сошепсе с1'е4ге, И п'у а аисиие с!и (етЛз, ^иеПе ци'е11е 8014 Чт ртазе соех184ег а ипе аи4ге; сћасипе ЛоИ ех18(;ег 8еи1е; сћасипе (1оЈ1; соттепсег (Г61ге 1огз дие 1а ргесеЛепЈе сеаае (1'6(;ге; сћасипе <М(; сезае 7 Ј'е(;ге ауап(; ^ие 1а 8шуап(е соттепсе <Ге(;ге. В'ои П 8 'еи8Ш( ^ие 1е (;етЉ п'е81 раз (1т81ћ1е а ПиДш, е(. ^ие 1а Дигее 8иссе881уе с1еа сћозез е8(ех(; сотрозее (1е тотеп(;8 ргоргетеп! сШз