Просветни гласник

108

иросветни гласннк

сдучају. Не може се одрећи да нразан простор баш за то гато је празан није у стању да у себн прими реадну материју и да је тиме условљава у њеној реалној егзистснцији. Исто се тако у овом сдучају мора признати да реалан просгор, баш за то гато је реалан. што већ има своју есенцију нпје у стању да прими другукоју есенцију т. .ј. примарну материју и да тиме ову уеловљава у њеној егзистенцији. -Али још нешто. Не само што простор у овом случају није могућ, већ је и сувишан. Ако је он услов материјалне егзистенције, ако материја без њега не може да постоји, онда се треба питати како ствар стоји са његовом егзистенцијом. Да ли и есенција нростора нотребује неки други простор, као што је то сдучај са примарном материјом или не? Ако потребује онда се то исто мора тврдити и у односу на тај трећи простор итд. 111 тШи1ит. Ако пак не, онда се то исто мора да призна и у односу на примарну материју т. ј. њена је есенција исто тако могућа бсз нечега што би је омогућавало у реалној егзистенцији, као што би и есенција проетора била довољна сама себи. 15 Као што се види дакле Јумово је тврђење у овом питању тачно, премда су његови аргументи апсолутно недовољни да исто тврђење ставе ван сваке сумње. * * * Остаје нам сада јошда оценимо Јумове замерке које је он чинно математици, па онда имамо да разгледамо носледњи део његовог учења у коме он покушава да отклони замерке против учења о немогуКности празног простора. Као што смо видели Јум тврди да математика није у стању да дође до потпуно тачних резултата у оцсни како квалитативних тако и квантитативних односа геометриских Фигура, јер она нема нотпуно тачно и практично меридо на основу кога би доносила извесне закључке о њима. Једино би тачно меридо бидо то кад би у онажању биди увек дати квантитативни елементи, јер би онда одмах могли тачно да одредимо из самог бројног односа тачака дотичних Фигура и то, да ли су оие једнаке или не. Ади иошто ствар не стоји тако, то се и бројни однос квантитативних едемената мора да одбаци као непрактично и неупотребљиво меридо. Међутим Јум са овим тврђењем нема право. Истина је да је бројни однос тачака непрактично срество за одређивање квантитативних односа геометриских Фигура; оно је шта више много непрактичније него што је и сам Јум мислио. Јум на име тврди да је оиа-

15 Детаљно о томе видп »Ргт2С1 [леп с!ег Ме1арћуз1к !< , уоп с1-г Вгап. Рекгош вУ1С8: ст. 168—171. Исто тако види исто дело ст. 12-5 — 133.