Просветни гласник

11лукл ii 11астава

1 11

Међугим извесно је да еами ти метафизичари не иреетављају себи ствар тако, Јер како би се рецимо у том случају плаФОн додиривао са патосом кад између њих иостоје четири зида. Дакле у том случају, ако сс претиосгави да се уметнути објекти униште, а растављени нак да не промене своје ноложаје, онда је очевидно да ће из тога да следује престава нразнога. Трећа замерка, вели Јум, не само што тврди могућност празног простора, већ закључује да је он неопходан и нужан. Ова се замерка оснива на томе што ми опажамо на објектима крстан>е, а ово иак не би било могуће без празног нростора. 19 Важно је напоменути да Јум одмах овд* додаје како се он неће у дискусију ове треће замерке да упушта дубље, јер је кретање ствар нриродне науке и превазилази домен његовог испитивања. Као што ћемо пак доцније видсти, Јум нема право кад овако шта тврди. Да би отклонио ове заиерке Јум хоће најпрс да иснита саму природу наших престава и да тиме саму ствар учини јаснијом. Одмах у почетку он сасвим иогрешно тврди да је наша мрестава мрмчнога коју добијамо кад затворимо очи идентична са ансолутним осуством сваког опажања у свести слено-рођеног. Али од ове се грешке Јумове 19 Мора да се иризна да је опо једна од највеКнх тешкоћа за Финитизам. Изгдеда на ирви погдед ироблем кретања ставља саму мисао у једно безизлазно стаае: с једне је стране јасна и несумњива немогућност иразног иростора, а с друге стране изгледа исто тако немогуће кретање без вразног иростора. Отуда се у току развоја ФилозоФске мисди готово увек цред тим ироблемом нрибегавало разним јасном разуму ненрнступачним мистификадијама: или се, увидевпш немогућност празног простора, тврдила потпуна илузорност кретања и множине (Елеаћани) ј^р „пошто је прЈстор немогућ, а без њега је неногуће кретање и множина, то значи да су и једно и друго као Факта нстуства немогућа, дакле илузорна.* Или се пак на сунрот логике и здравом разуму тврдио реалитет неког мнстичног бића — иразног простора и тиме се наивно веровало као да су тешкоће кретања отклоњене (Атомистичари). Тај исти мотив руководио је и Локае да брани моГућпост празног иростора (Уегвисћ иђег с1. ш. ^ерзСапс! В. II. К. 13. § 11.) И велики Лаибниц слаже се са тим да је кретање немогуће без иразног цростора ако би се иризнала дискретност материјв т. ј, да је материја састављена из ведељивих делова. (Копуеаих езза1в 8иг Г еп1еа(1етеп ћитат; р. 143, Нуге ргетјег: »Е4 јауопе чие... 1е топуетеп1 (1аи8 1е р1ет зегаК: 1тро8з11)1е, сотте 81 ипе сћат!)ге е(а!1 р1ете (1е (ЈиапШе (1е реШз саШоих.,.) 11 ли се игк чини трећи и можда пајпротивречниј|и нокушај који би требао у неку руку да буде измирење ова два гледишта. Призна је се на име немогућвост нразног простора као Елеаћани, дакле идентнчност матернје и простора, а!и се с друге стране тврди бесконачност саме материје, као што већина заступника празног иростора тврди уједно и његову бескопачност. То је треће гледиште инфинитистичко (Аристотело, Дек.чр^Ланбниц) Они дакле сједнима тврде нсмогућност иразног простора, а с другима. бесконачност: и у томе се састоји инфинптистичко измирење она два заиста немогућа гледишта. Алн је исто т.жо наивно веровати да се са овог гледишта уклањају све тешкоће проблема кретања. Ми ћемо доцније показати баш иа против да је ово гледиште скопчано са много већим тешкоћама. које ће уједно да учини потпуно јасном апсурдност његоиу.