Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

251

дупи јачи), дотде, док оштрине дикова обеју светлоети буду иотпуио исте. Кад смо то постигли, измеримо одстојан>а: г, и г 2 заклона од извора: 1^ и \л г Нека су светдосие јачине: Ј х и Ј 2 извора: Б ј и 1 ј 2 , имаћемо — према познатом закону — сразмеру: Ј\ : Ј 2 = г^ 2 : г 2 2 . Одавде је:

где узимамо да нам је Ј, познато, ако према јачини светлости извора 1 ј 2 сравњујемо јачину светлости извори Б,, а г г и г 2 познате су нам ведичине. Дакде, с десне стране у горњој једначини све нам је познато, а тиме је одређено и Ј г Напомена. Одредба апоорпционог коефицијента разно обојених стаклених плоча. Лумер-Бродуновим Фотометром врши се и мерење апсорнционог коеФицијента с. Ако кроз какву пдочу продире количина светлости б од извесног извора, нпр. од електричне сијалице, тадаје апсорпциони коеФицијенат е = 1 — б. Дакле, ако хоћемо да нађемо апсорпциони коеФиц., морамо прво наћи продрлу количину светлости б. Између извора 1 ј , и Лтмер-Бродуновог Фотометра а уз сам Фотометар ставља се каква стаклена плоча, чији апсорпциони коеФицијенат тражимо. И овде важи образац: Ј, о Ј, ... Ј«. 1. = ' ТЈ - 6 = ' 1 1 2 * Х 2 где се Гј и г 2 измере а одиос зна се из ранијег. Дакле, кад знамо Ј 1 однос . - , за тим и г 2 , тада је одређено и б. Чим знамо б знамо и с. По себи се разуме, да су и овде г, и г 2 она одстојања светлосних извора од заклона, на којима оба извора дају у Фотометру ликове, који су исте јасноће (оштрине). Из .једначине: с = 1 — б види се, да су с и б разломци и мањи од 1. 40. Мерење површинског угла код кристала Воластоновим гоииометром. Потребнији делови Воластоновог гониометра виде се на сл. 29. А, а. е и с представљају осовине, око којих ее при раду врши обртање; к је кристал, чији површински угао тражимо а који је утврђен с мало воска. Осовина А пролази кроз средиште и стоји управно на једној кружној илочи издељеној на стеиене.