Просветни гласник

368

ПРООВЕТЈШ ГЛАСННК

и Б 2 од срсдњег положаја (X) АВ. Нека је Д разлика скретања с 2 '—с 2 " линија Б, и Б 2 десно или лево од АВ, тј. Д = <г./ — сг 2 " ; нека су и / 2 таласне дужине линија и В 2 — тада ћемо, према односу (а), имати: , , 1втс,' I«,,," _1^(«,+4) /2 2 2 2 2 ,

31П (<Г 2 + 4г) ~ 8111 (<Г 2 - ф) = 1 2 ' Мерењем смо нашли све количине с десне стране, за то знамо и — Д 2 . Према односу (а) биће даље: / 2 1 8111 О-Ј 1 8111 СГ 2 _ 2 — I 2 — ' 1 и с, налазимо мерењем, а тиме налазимо и збир -ј- Х 2 . Чим знамо разлику и збир двеју количина: А, и Л 2 , лако налазимо и 2 2 . Тим • путем одредили смо таласне дужине натриумових линија: Б, и Б 2 , и решили смо постављено питање. 52. Спектрална анализа. Спектрална анализа, као нхто је познато, служи за констатовање и најмањег делића каквог елемента у неком једињењу. Дакле, ако хоћемо да сазнамо из каквих је елемената састављено неко једињење, служимо се спектралном анализом. При истраживању елемената у каквом једињењу потребан нам је, пре свега, спектрални апарат с призмом, намештеном на спектометровом сточићу. Спектрометар треба да има и трећу цев са скалом, која је (цев) управљена на ону призмину површину, на коју је управљен и дурбин. Скала се осветљава нарочитом светлошћу, нпр. електричном сијалицом. Пред цев с пукотином ставља се усијано једињење, чији састав исгштујемо. Светлост усијаног једињења или усијаног гаса каквог елемента пролази кроз цев с пукотином, прелама се кроз призму и даје спектар, који посматрамо кроз дурбин. По себи се разуме, да се овде мора отклонити сваки утицај стране светлости, што се постиже заклонима. Једињење, које се испитује, може бити у: чврстом, течном или гасовитом стању. Ако је у чврстом или течном стању, узме се изве-