Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

347

у<ш се н. п. немачка иеторија од реФормације до 1870. и 71. године. Какве би то врсте морала бити Француска лектира, па да може одговарати концентрационим захтевима? УФер се задовољава с тим, да се састави читанка, која се односи на немачке ратове »а осдобођеае ијош једна „Уз историју путовања ради пронадазака", која би дошда у везу како с историским, тако и с геограФским градивом. Ал.и ту не могу, а да не рекнем, да се ту помажу само поједине тачке, дакде, да се „цедина не узима на ум". Јер ова веза наставиог градива измеђ себе ваља да буде и угсе тегза, а овамо, читанка додирује само једно место немачке историје. Али апстрахујмо то, будући бар Француска настава добива никако не незнатну номоћ интересом, који постоји за садржину већ пз часова за историју. А да ли одиста постоји? Свакако само тек онда, кад дођу на ред ратови за ослобођење, али ово бива тек последње четврти школске године. Значи дотле се мора Француска настава задовољити без интереса, који буди у њену корист историска настава. Још има нешто сумњиво уз ово. Главни циљ Француске наставе треба и мора бити, да ученика уведе у културни свет Француског народа, чиме ће се „круг његовог саобраћаја проширити и чиме ће се постићи бдаготворна модиФикација његових судова, а за његово мишљење, осећање и вољу допупа и удубљење". Али како се слаже тај задатак с лектиром француских списа, која се везује из љубави према конценрацији у терцији с Немачком историјом, у секунди са старом историјом, у прими с историјом савремених јевропских народа, а особито с немачким језиком? За мене је изван сваке сумње, да се не би достигао у најбитнијим тачкама властити циљ Француске наставе. Ово и из овог, заиста не мало знатног разлога. Узмимо да сви тих сумњивих ствари довде наведених сасвим и нема. Тада би мање или више престала лектира писаца. На њезино би место дошле читанке, које би морале бити састављене чисто по начелу концентрације — као што доказују Уферове књиге — које се, разуме се, не би могле бринути о језиковном облику с обзиром на тешкоћу ни најмање или бар не довољно, а свакако начелно никако. А овамо за наставника неког језика необориво је начело то, да за избор лектире у Француској настави за овај или онај ступањ морају нодједнако пресуђивати садржај и облик (језик, стил). Може садржај неког чланка бити не знам колико згодан за неки стунањ наставе, ако Је Форма незгодна из каквог му драго битног обзира, онда се не може употребити, јер би била искључена иовољна обрада. УФерова књига уз немачке ратове за ослобођење пружа понајбољи доказ за ово. Њезин садржај, који одговара, што наравно признајем, циљу, што га је хтео УФер постићи, чине комади од Еркман-Шатријана (Шз1оЈге <Гип ОопзсгН), од Сегира (НМоЈге <1е Каро1еоп е! (1е 1а Огап4 Агтее), од Тјера (ШзМге <1и