Просветни гласник

558

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ђачком Задругом рукуЈе ПроФесорски Савет II Београдске Гимназије преко Уиравног Одбора. Он се стара о увећању прихода и о њиховој употреби. На дан 31 Маја 1908 године новчани капитад ове Задруге био је овакав: Стални каиитад: 2574. 25 дин. У току године придожено је 195, 30 динара; утрошено је 256. 60 динара за куповину одела, обуће за 20 сиром. ђака. Дружина „ЈВук КараџиК" — У почетку ове годне мењана су дружинска правида, те је рад у дружини почео тек у месецу јануару. У управи су ученици старијих разреда. У овој години одржана су четири ванредна и пет редовних састанака. На ванредним су састанцима претресана нова правида, а на редовним су читали радове и приказе ови ученици: Драгбмир Шишковић, Живко Јовановић, Живојин Симоновић, ученици VIII разр., Сава Поповић, ученик VII раз., БорисЈав Продановић, Душан Никодић и Михаило Златановић ученици V разреда. Осем ових радова било је готово увек и певања, свирања и декламовања. Покушано је извођење идеје о заједничким састанцима Мислило се да сви ученици виших разреда београдских средњих школа могу заједнички радити, и остварујући ово, успело се донекле. Приређена су два таква састанка. На њима је певано, декламовано и естетички прочитана по која боља ствар из лепе књижевности. Књижница дружинска има преко 1000 књига. Неколико је књига поклоном повезано, а поклоном је приновљено око 20 књига. Благајница дружинска располаже са 35 динара. Трећа Београдска Гимназија Ћачка Дружина „Јавор" — Смер дружине је да потпомаже интелектуалан, научан, књижевни и уметнички развитак својих чланова. Ту своју сврху дружина постиже на два начина: својим литерарнокњижевним и уметничким састанцима и својом књижницом. На дружинским састанцима су ранијих година читани само књижевни производи дружинских чланова. Но, мало по мало, поједини чланови почели су увиђати да је тај посао — у већини случајева узалудан губитак времена, те су све више од дружинске управе захтевали, да се на састанцима читају радови са несумњиво добром садржином, дакле, радови признатих нисаца. Тако су се, почевши од ове године, на дружинским скуповима почели све више читати цели састави признатих српских и страних писаца (ови послењи у добром преводу), или поједини леппш одломци из њих. При читању састава појединих чланова дружине пазило се на то, да рад има колико толико литерарне вредности, како по садржини, тако и по облику Поред чисто књижевних састанака, уведени су и састанци са књижевно-уметничким програмом. Таки састанци су бивали свагда лепо посећивани и, поред ученика, скоро увек су и наставници присустовали на њима. Уверени у корисност словенске, а нарочито јужно-словенске заједнице, дружински су чланови хтели да приређују нарочите словенске и јужно-словенске састанке. Ове године им је пошло за руком прире/ дити свега један такав — и то хрватски —• састанак.