Просветни гласник

42*

НАУКА И НАСТАВА

633

Што веле ова дата ? у колико се може извести закључак из ових не посве хармонијских података? Изгледа, да моћ дизања најбрже расте у својој просјечној врједности у шеснајстој години, али у петнајстој и седамнајстој ово не иде тако рапидно и свој максимум постиже тек у 23. и 24. години, и то са декдинацијом у односу аугментације, растеаа у каснијим годинама перијоде између 13. и 19. године живота. Моћ бицепса такође најбрже расте у 15. и 16. години, а моК притиска иди гурања тежине од тијела расте најбрже нешто касније, од 17. до 18. године. Моћ мшпице има свој најбржи прораст касније него ди бицепси. Тако исто и спуштање има свој најбржи нрораст касније него ди гурање, јер моћ мишица за отварање додази нешто касније него ди притискивање. Моћ прегиба руке расте врдо брзо, од прилике двоструко од 6. до 10. године, а скоро двоструко од 14. до 17. године; мишица постизке свој максимум око 23. године иди нешто касније. Шур је пронашао, да је моћ растења ногу најексплозивнија у добу између 13. — 15. године. Извештаји у Амхерсту сугерирају опет друго доба аугментације иди растења — 18. годину. Сви ови правци растења, а специјално правац растења ногу, изгдеда да су неконстантни, већ се налазе у перијодама растења и опадања. Моћ ноге изгледа да се јавља прво, онда бицепси и леђа, а моћ мишице и моћ да се одупире долазе тек касније. Двадесет и трећа година изгледа да је доба кулмпнације. Додуше, ови су утјецаји несигурни. У каквом .је односу ово праскаво растење моћи ноге и бицепса напрама Филетичком разво.ју, току, начинима конфдикта иди сексуалне селекције и борбе за женски спод, врдо је сугестиван, ади и врдо тежак пробдем, који се данас не може ријешити. Рапидно растење докомотивних органа сугерира рану миграцију и њихове седективне повољности на први поглед многобројне су. Моћ ногу, као што ћемо видјети, у уској је свези са сподом. Ако седентарни, стадни живот тежи сада да кочи његово нормадно касније развиће, то се морамо користити његовом напредном перијодом. У то доба моћ дизања тиједа с рукама престаје, а то сугерира престајање животног дрвета. У то вриЈеме Јавља се и моментано, изненадно растење у бицепсима (двоглавих мишића), што може бити да кореспондује са Фидетичким ночетком ручног рада. Ова нагађања могу да имају засдуге по право стварање хипотеза. Моћ руке за стискивањем или хватањем врло је важно мјерење. Мало дијете или још боље речено беба хвата тако, да прсте притиште на читав длан. Опозиција падца долази касније и брзо се развија у доби између 13. и 19. године. Сва испитивања —• па се она и разидазида у другим обзирима — слажу се у овоме резудтату.