Просветни гласник

636

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

(код дјечака). Но, у опће Брајан мисли, да се точност најбрже развија неколико година послије 6. године живота. То доказује, да су грубе Форме развића у пубертету најбоље. Компарација јачине десне и дијеве руке показу.је маркантну разллку у пубертету. Према чикашким експериментима, чим је ђак даровитији, тим је већа неспретност, и то како у кудању тако и у јачини. Додуше точност, акуратност не показује исти закон као и јачину (поменуто Ходово дједо, стр. 149.). У опће речено: природа не воли врло симетријски развијене тииове и у доби адодесценције развија маркантни прираст диспаратности у дуадним подовинама тиједа. Још није јасно како умор ДЈедује на мдадеж. Њихови напори изгдедају да су често пута ведики, ади како Хол каже љихов је умор „8риг1у". Мдадеж је више еретичка, бодесна него ди уморна. Скрајности јачине и сдабоће што су показади ђаци виших разреда маркантније су него ди те скрајности у ђака нижих разреда. Посдије пубертета дјеца се јаче раздикују једно од других. Вриједни Американци нроучавади су т. зв. „зесопс! И то је интересантна Фаза у штудији уморности мдадежи. У науци као и у атдетици највећи успјех постижу они, који раде пошто су савдадади првуточку умарања. Ведика уморност нзгдеда да је неопходна по развиће латентних сида. Штудија реакцијоног времена потврдида је неке законе праксе и навике. Херцен "је пронашао знатну редукцију реакцијоног времена у пубертету, и то како за дјечаке тако и за дјевојчице.

Таблида 42.

Редни број

Д 0 В А

Дјечаци

Дјевојчице

1 1 2 3

5—10 годииа ј 10—15 »■ | Поелије 15 година ј

Нога: 0'548 Рука: 0'538 Нога: 0*343 Рука: 0'336 Нога: 0'318 Рука: 0-283

Нога: 0'535 Рука: 0'525 Нога: 0'400 Рука: 0'350 Нога: 0400 Рука: 0'365

Сви мипшћи морају се ироучавати у свјетдости озбиљног разликовања између Фундаменталних и акцесоричких мишића. Првп су већи; њихова је Функција већа и оићенитија. Други су мишићи мади н фини; њихова .је Функција спојена с дедикатнијим покретима, као што је на прилику техника у музике и дедикатне, Фине вјештине. Први ми-

41 Негген, ГЈв Сегуеаи, 1887.