Просветни гласник

638

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нових активности, а активности што се омогућавају нервним рејигонима, никада се не могу образовати цившшзованим Функционисањем. Нрема томе већи дио немирноће у дјетета значи „добар знак". Па и кореички покрети могу да наговешћавају богато насдеђе. Дијете са сувишним покретима може се образовати и управљати. Дијете, које треба развити до потиуно богатог живота, мора иршшчно да живи животом нижих стеиена; оно мора да рекапитулише васколики живот дивљег преисториског човјека. Иначе његове више потенције неће имати реалности и моћи. Самоконтролисање у мишићним покретима доводи нас до проблема инхибиције илн кочења, препречавања. Инхибицију би можда најбоље могли означити као ирадијацију или друго кружење за више и комшхикованије можђане ареје тако, да се енергија навраћа на коју другу воденицу. Ондје, где васколики мозак активише на јединствени и добро асоцијиран начин, тамо он маље пати од локализоване, смјештене активности, јер било који дио тога може да надокнађује све остало. Концентрација је у овом типу иди дику мање опасна. Но, у овом тииусу промјена рада није одмарање. Одмор значи ресторацију васколике можђане ареје и то помоћу спавања и ленчарења. Разлика између добро асицијираног мозга и мозга надничара састоји се у главноме у томе, да је први у стању владати васколиком својом моћи у било којој точци, а овај последњи није то у стању учинити. Штуденат често пута наткриљује необразованог човјека не само У моментаној јачини већ и у издржљивости. Дјеца, ко.ја су намијењена да буду спедијадисте у активностима, што захтијевају велику мишићну спретност и егзактност, кко што је на придику свирање у гласовир, треба да ночну учити ово око 7. иди 8. године. Од 8. до 12. године Формалне активности свију врста могу се органисати и ирактицирати са успјехом. Седентарни или непокретни живот, гдупе Форме игара, мапгане што обављају извјесне облике тешког рада, настоје да искључе велике мишиће, па према томе акцесорички мипгићи претоваривају се са енергијом. Примитиван народ чинио је како у раду тако и у игри грдне мишићне напоре у трчању, пењању, ношењу, дизању, борењу, игрању и т. д. Многа наша дјеца, а особито дјево.јчице, пате у своме здрављу, забатаљујући ведике мишиће. У тим временима налазимо многа дивна тиједа, али већина њих су витка, без облика, и сдаба. Дивљи човек куд и камо је наткриљавао просјечног цивидизованог човјека у погдеду на тијело. Опћа реадизација овога јесте та, што со данас опажа енергичан нокрет за моторичко васпитање. Веља је тежња данашње Модерне Педагогије да се људско тиједо