Просветни гласник

644

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

б.) Немогућност успостављања наслијеђених слабих страна у индивидуји и потешкоћа адантоваља вјеџбања тако, да одговара степену развића у било којој години живота. в.) Немогућност проучавања индивидуадних разлика у ведиким разредима. Нрема нашем мишљењу ове „гимназије" чине многе штете универзитетским штудијама и универзитетдијама. Б.) Друга сврха Гимнастике јеста та, да одухови тијел.0 и да све покрете извађа са свијешћу. То је т-зв. шведски командо и Дедсартова метода. Овај систем постаје образовање мишића. Инструктивне акције анадизују се и њпхови диједови ослобођавају за ново груписање, што води новој вјештини и Функционисању. Напори, који се нецједисходно обављају, освјежавају дух. Опасност овог сустава јесте та, што ставља вјештачка акта мјесто природних и инструктивних и многа од нових группсања воде нецјелнсходној синтези. Метода много обећаје, али јој треба ј.ош боље психодогпје и сврхе. В.) Лингов систем о економичком држању и покретима врдо је сугестиван. Он циља на дако и одморно држање и ношење, и на компензацију за неприродно држање, као што су продонгирано сјеђење и једнострана вјеџбања, на која нас Форсира наш модеран живот. Погрјешка овог сустава састоји се обично у томе, што занемарује пндивидуадни сдучај и механичку инфдексибидност методе. Г.) Четврта врста Гимнастике јесте коректна симетрија и пропорција. Идејад није грчка штатуја. већ просјечна мјерења ведиких група људи, који су добро одабрани према добу, тежини, висини и т. д. Ова метода побуђује живо интересовање у мдадежи, показујући им њихове деФекте и чедичећи их на право живљење. -Она дако предази у методу унутрашње пропорције, духовне снаге и симетрије. Њезина је онасност та, што контрерно иде напрама закону специЈадне наклоности, која нас иоучава, да развијамо наше јаке стране у виши придог специјалне дистинкције него ди ради образовања сдабих дијелова или страна. Истина ће бити овдје у компромису. Ове четири сврхе Модерне Гимнастике нису уједињене у један велики систем. Систем шведске Гимнастике, Турнера, Сарџента и Американаца све до данас су слијепи напрама границама једно других. Још никад шгје бида тако велика потреба за великим човјеком као Ј овом нољу Физичке култивације. Тај би муж био идод мдадежи и омладине. Он би у правом смисду био спаситељ људских тијела. Немачки „турнФест" даје нам сугестије како је овдје латентан ентузијазам и напор. Они, који су и данас скептички у погдеду на то, шта се паметно Гимнастиком може учинити за сдабу дјецу, тргнуће се кад чују Факта.