Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

743

Сл. 46.

метром, код кога је магнет астатичка игда. У круг галванометра & и калема 8 може се уметути и какав нознат или непознат отпор ту, како је кад потребно. Сем поменутих делова употребљује се још и дурбин са скалом. Мерење отпора бива на следеђи начин. Метаднн прстен наместити ближе дну,како бисмо изазвали што веће скретање иагнета; дурбин наместити, тако да се н>им ухвати средина скаде, или нека друга подела око средине (ово се чини због тога, да не би било скретањо на коју страну веће, него што имамо подела), кад је игла у миру. (Жице што спајају завртње калема 8 са галванометром, треба да су увијене једна око друге, те да би се спречиле индуковане струје у њима при раду. Зато, чим се калем 8 скине с цеви АВ, одмах се одмакне нодаље од магнета. Цело је тежиште у томе да добијемо струју, која је постала због пресека магнет. линија сила жицом на калему 8). Навлачење као и скидање калема 8 с цеви АВ мора ићи врло брзо. При сваком скретању магнета, односно огледалцета на концу, о коме виси магнет, лево или десно треба сачекати да се игла сасвим умири, па онда вршити поновно скретање. Нека је калем 8 везат само с галванометром, чији је отпор, нпр. "№ е (заједно од 8 и 6). Нађе се на средини подела « 0 , кад је игла у миру, па се брзо навуче калем на цев АВ до прстена. При навлачењу калема 8, гледамо кроз дурбин, докле ће најдаље скренути огледало (магнет) и ту поделу нпр. « 1 , забележимо. Скретање .је, дакле, </. 1 —« 0 . Сачекати док се игла сасвим умири, где налазимо нпр. поделу «' 0 ; за тим брзо калем 8 скинути с цеви, због чега ће игла скренути на другу страну, нпр. до поделе «',. Дакле, скретање је на ову другу страпу: — «' 0 . Оваквих посматрања треба учинити више (паран број, нир. 10 или још више, и онда наћи за сва скретања средњу вредност «, која ће нам иредстављати скретање огледала. Умећући у круг калема 8 и галванометра 0 још и неки позиат отпор, ннр. V?!, па посматрајући већи број скретања, као што је мало час речено, добићемо неку другу средњу вредност за скретање, нпр. « ј . На послетку, место познатог отпора умећемо ненознати отпор ћ г х , где на исти начин налазимо опет неку другу средњу вредност за скретања, нпр. « 2 .