Просветни гласник

НАУЕА Н НАСТАВА

749

је управо лЈ. Сад сачекамо док се температура у В спусти, нпр. на 90°, где је скретање магнета, нпр. « 2 ; после носматрамо скретање, нпр. кад се температура спусти на 80°, итд. Нека је температура воде у А, кад је у В температура 100°; за тим у А, кад је 90° у В, итд. Нека представља температуру воде у А, 1, 0 температуру воде у В. Имајући на уму све, што је речено, можемо поставити ову таблиду:

+ 1 а И

к — К

а

^1

100°

100 — 1,

а,

1 2

90°

Ј 1 О С5

а г

■ ■

■ ■

**

• 0 •

а„ = о

По осовпни х, пренашамо температурске разлике а одговарајућа скретања по осовини у; повдачећи управне из добивених тачака на осовинама, по две и две управно сећи ће се у једној тачки. Спајањем свих тих тачака., добићемо праву линију, која представља рашћење (или опадање) термострује. Почетак је те праве линије у средишту — дентру коорд. системе, где је температурска разлика = о, а и скретање = о. Идући од средишта термоструја расте. С рашћењем температурске разлике расте скретање магнета, а с тим и термоструја. 73. Апсолутна одредба гермоелементове електромоторске снаге. За одредбу термоелементове електромоторске снаге служимо се апаратом, нредстављеним на слици 48. Рад се врши онда, кад вода у В кључа, а у А је на температури околинс. Нека је и скретање магнета дејством термострује; «' скретање магнета пошто је уметнут у струјип круг један елеменат (нпр. акумулатор) с електромоторском снагом, нпр. Е; с је стална количнна, која представља скретањс магнета, кад је интензитет 1 струје = 1 Амнер; х је електромоторска снага термоелемента; \У 4 је отиор галванометра, термоелемента и спојних жида; је отпор, којиЈе уметнут у круг, да би се сирочило велико скретање магнета при уметању елемента, (акумулатора) т.ј. да не бисмо изгубили скалу из видног иоља (\У се умеће између комутатора и калема, чији су завртњи међу собом спојени, а елеменат измођу В или А и комутатора); је по-