Просветни гласник

852

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

По марљивом размотрењу овога уџбеника, потиисани имају част поднети овај рвФерат. „Лекције из Св. Писиа" садрже двадесет одељака, од којих ирви даје оишта исагошка знања о пророцима и пророчким књигама, а о /галнх деветнаест тичу се толиког броја пророчких књига у Библији Старог Завета. Материјал је у кљизи двојак: исагошки и егзегетски. Жсагошки је материјал брижљиво израђен по писцима руским и немачким; егзегетски само по руским, јер у немачкој литератури уцбеници Св. Писма садрже поглавито исагошку с библијском критиком. И ако је та страна познавања библиских књига преко потребна, ипак сама по себи није за наставу довољна, јер јој недосгаје материјал егзегетски. Та оскудица у немачким уџбеницима објашњава се тим, што се егзегетика специјално предаје на универзитетима. Еако у нас нема могућности изучити егзегетику ван Богословије, то је неминовна иотреба истраживала, да е у наше уџбеннке Св. Писма, поред исагошког, уноси н егзегетски материјал. Писац „Лекција" учинио је, према томе, оно што му је непосредна ■< корист наставе диктовала, и ако је уједвњавањем поменутога материЈала обим уџбеника знатно пропгарен. Исагошки материјал налази се у I одељку и у почетку сваке посебне главе, уз сваку нророчку књигу. Остале делове у књизи запрем^, материјал егзегетски. Писац се при изради овог уџбеника користио делнма познатих исагога: Кајла, Каулена, Новака, Будеа, и Клајнерта, а за тумачења служио се списима Спаског, Солов.јева и Хергозерског. Тумачења су кратка. Друкчије није могло ни бити, па да уџбеник буде уџбеником. Опсежни материјал само тако се и могао предати, па да се целина одржи, и у исто време да се књига као потпун и довољан уџбеник прими. Тумачења су кратка још и за то, што се дају у вези с текстом Св. Писма, те тако није било ни потребе чинити их опсежнијима, простим исписом тексгова Св. Писма. У разради научног материјала код посебних књига оиажа се нзвесна неједнакост. То се може видети и из ових примера: Уз књнгу пророка Исаије исагошки део захвата од 16—24 стране, а егзегетски од 24 — 68. Код Јеремије исагошкн од 69 — 76, а егзеготски 76 до 96. Код Данила исагошки од 137—145, егзегетски од 145—160. Код Осије исагошки 161 —166, егзегетски од 166 — 172. Код Јоне исагошки 202 до 210, а егзегетски 210—217. Код Захарије нсагошки 247 — 250, а егзегетски 250—256. При испитивању узрока за ову неједнакост ваља имати на уму пре свега то, да све пророчке књиге нису сразмерне ни једнолике ни по свом обиму ни по предмету за тумачење, а затим — да није један исти научни интерес библијске критике за научну књигу. Тако нпр. књнга. пророка Исаије и књига пророка Јоне не могу се испоредити ни изједначити ни по идејама ни по проФеском карактеру, ни по историјском значају; библијска критика друкчије се односи према једној, а друкчије према другој књизи — у свему осталом одељци су израђивани у лепој сразмери, тачно, с довољно научног познања и практичног материјала. Поједина тумачења се разликују у обради. Тако нпр. глава I у Исаије обј.ашњена је по стиховима у збиру. Глава II у истој књизи — ио главним стиховима. Ова разлика у разради долази отуда, што сваки стих није једнолико значајан за богословље, нити је сваки стих једнолико јасан. Од старина су.тумачн Св. Писма морали водити рачуна о